Франкфурт на Мајни, Немачка

Анђели „смртници” у Словачкој

Старешина Скот и сестра Кели Козак су старији мисионарски пар који служе у Словачкој и Пољској као директори хуманитарне помоћи за Цркву Исуса Христа светаца последњих дана. Они раде на томе да помогну веома сиромашној ромској заједници у близини Кароловог Двора у Словачкој, малог града око 500 километара источно од Братиславе, у набавци дрва за огрев за кување хране и грејање својих скромних домова.

У фебруару 2023. године, Козакови су пријавили да траже – и не успевају – да нађу велику количину огревног дрвета по повољној цени за ромско село. Био је фебруар, и још увек ужасно хладно. Били су веома захвални што су добили оно што су назвали „блага милост”, јер су двојица добрих људи, који нису у сродству ни са њима, ни са ромском заједницом, помогли да се реши тај значајан проблем.

Роми се у многим деловима света сматрају изопштеницима, а многи живе у крајњем сиромаштву, попут оних у овом селу. Једини начин да се загреју и кувају храну у својим импровизованим домовима су мале пећи на дрва. Али цена огревног дрвета у Словачкој је више него удвостручена.  Због енергетске кризе у Европи, све више људи у централној Европи је очекивало да ће своје домове грејати на дрва, а Словачка је главни извор тог дрвета.

Роми једноставно нису могли да приуште дрва која су им била потребна. На изазовно високе цене и потребне велике количине дрва, додати ту и удаљеност и трошкови испоруке – ромско село је удаљено три сата вожње од најближег извора дрва.

Али тада су „два анђела међу нама притекла у помоћ”, присећа се старешина Козак. У необавезном разговору са новим пријатељем по имену Јосип Молнар, поменуо је проблем са огревом. Joсип је преузео на себе да контактира са својим пријатељем Јозефом Карахутом, који се бавио дрвном индустријом. Било је договорено да се Козакови састану са Јозефом на његовој грађари и разговарају о својим потребама.  Иако је трговао дрветом, а не огревним дрветом, Јозеф је љубазно пристао да припреми огроман товар огревног дрвета – довољно да се ромско село снабде до краја зиме – по повољној цени. И не само то, него су и средили да се испоручи за само три дана. „Ова двојица људи су били дословно анђели, који су организовали чудо помоћи људима у очајничкој потреби”, рекли су Козакови.

Старешина Џефри Р. Холанд из Већа дванаесторице апостола Цркве Исуса Христа светаца последњих дана је  поучио:  „Сведочим о анђелима, и небеским и смртним. Када говоримо о онима који су оруђе у рукама Божјим, подсећамо се да не потичу сви анђели са друге стране вела. Са некима од њих ходамо и разговарамо – овде, сада, свакога дана.  Неки од њих бораве у нашим комшилуцима.”

По речима Козакових: „Наш Небески Отац наставља да нас благосиља изворима који су нам потребни да испунимо задатак наше мисије да благословимо Божју децу. А у неким случајевима ти извори су нека од Његове друге деце.” Козакови су двоје од 50 пуновремених мисионара за Добротворну помоћ и осамостаљивање из Цркве Исуса Христа светаца последњих дана који служе у Европи, и више од 200 који служе широм света у том својству. Свако од њих из искуства може рећи да, када следимо упозорење Исуса Христа да волимо своје ближње и служимо им, Бог остварује чуда – а понекад шаље анђеле.

Субота, 8. април је Међународни дан Рома. Слави ромску културу, историју и уметност и њихов допринос многим народима.  Такође настоји да прошири свест о бројним изазовима са којима се суочавају.  Као и неке друге етничке мањине, Роми су вековима били занемарени и обесправљени.  Отприлике 80% Рома у Европи живи у крајњем сиромаштву, а они који живе у близини Кароловог Двора нису изузетак.

Бројећи у милионима, Роми чине до 12% (тачан број непознат) укупне популације у Мађарској, Русији, Словачкој, Србији, Шпанији и Француској.  Црква Исуса Христа светаца последњих дана служи свим људима, без обзира на расу, веру, културу или земљу.  Црква је 2022. године имала 138 хуманитарних пројеката у Европи које је користило преко 351.000 људи.

Једноставан пријатељски поздрав покренуо је пријатељство старешине и сестре Козак са Јосипом и Људмилом Молнар.  Старешина Козак каже: „Господ делује на тајанствене начине. Јосип и Људмила Молнар су Словаци, али су живели у САД-у 10 година. Људмила је препознала амерички нагласак сестре Козак када су се поздравиле у продавници у нашој стамбеној згради”. Након што су разговарале неколико минута, схватиле су да су обе породице живеле у близини у Ирвајну у Калифорнији пре више од 25 година. У једни и други су имали сина који је у то време играо хокеј. Када се отворило ново клизалиште у Ирвајну, и старешина Козак и њихов син и Јосип и његов син били су на свечаном отварању тог клизалишта и можда су стајали један поред другог.

Двадесет пет година касније коначно су се срели – у Словачкој, 10.600 километара од Ирвајна – да доведу „анђеле смртнике” и лепшу зиму у ромско насеље на периферији Кароловог Двора.