21. јануара обележава се Светски дан религије. Мало се разликује од Светског дана водe или Светског дана књиге, јер га није установила нека међувладина организација у циљу подизања свести о неком проблему. Уместо тога, то је прилика да се људи различитих вероисповести зближе путем дијалога и служења. Установљен је 1950. године и сваке године, треће недеље у јануару, обележава се широм света.
Али како је почело? Одговор даје посета селу Лангенхајну. Смештен у овом предграђу Хофхајма у близини Франкфурта у Немачкој, налази се једини бахајски Дом за богослужење у Европи. Иако Светски дан религије не припада ниједној верској традицији, прво га је успоставила Национална духовна скупштина бахаија у Сједињеним Америчким Државама.
„Од стране бахаија потекла је иницијатива да имају дан када ће се све светске религије заједно молити за мир и славити јединство религија”, рекла је Фариба Дорнер, настојница бахајског Дома за богослужење. Јединство о коме се овде говори не захтева да сви усвоје исту вероисповест. То је једнакост у разноликости, нада да ће светске религије помагати у доношењу љубави, мира и поштовања.
„Бог не користи само један народ за остваривање свог великог и чудесног дела”, рекао је Орсон Ф. Витни, вођа ране Цркве Исуса Христа светаца последњих дана. Чланови Цркве, познати под називом ,мормони, подстичу се да поштују оне који имају различита уверења и да буду укључени у међуверске односе у корист заједница у којима живе.
Рани мормони су били изложени жестоким прогонима. Данас је позив на верску толеранцију и слободу део њиховог светог канона. Један од њихових тринаест чланака вере гласи: „Истичемо неоспорно право да поштујемо Свемогућег Бога према сопственој савести, и свим људима признаjемо исто право да поштуjу како, где и кога желе.”
Мормони раде на унапређењу верске слободе на међународном нивоу и често су партнери са другим верским организацијама у служењу и помагању онима којима је то потребно. Светски дан религије је прилика да следбеници различитих вероисповести, укључујући и мормоне, буду једно у делу Божјем.
Стицање већег поштовања различитих религија на Светски дан религије лако се може постићи присуствовањем верској служби и упознавањем присутних. Будући да је настојница скоро три године, Дорнерова каже да су места попут бахајског светилишта у Лангенхајну изграђена „за човечанство као место размишљања и молитве, место где се душе удружују и уједињују”.
Ако на Светски дан религије присуствовање богослужењу, верском округлом столу или активности служења није могуће, верници се могу молити једни за друге без обзира где се налазе.
Џенифер Виберс, трећа генерација бахаија у Немачкој рекла је: „Молитва заправо добија свој пуни смисао када особа користи те речи да би променила своје понашање или живот, оно што чини у свету око себе. Ово је право значење молитве: она оживљава деловањем људског бића.”
Ако искрена молитва доведе до бољег света, делић по делић и особу по особу, онда можда и они различитих вероисповести могу бити једно у разноликости, не само на Светски дан религије, већ током целе године.