Дух Божића

1. ДЕЦЕМБРА 2015

Није ли дивно време Божића?

Чини се да свачије срце омекша, а љубазност заузима значајније место у нашим животима.  То је период када издвајамо више времена за изражавање љубави према породици, родитељима и пријатељима.

Свет у целини, такође је веома заузет трагањем за поклонима, добрим вечерама и слањем различитих позивница.  А ако не припазимо то такође може да буде једини значај који Божић има за нас.

Као Христови ученици, морамо да тражимо оно што представља прави дух Божића.  

Допада ми се позив1 председника Хауарда В. Хантера:

„Ако желите да пронађете прави дух Божића и благујете од његове сласти, дозволите ми да вам предложим нешто. Током ужурбаности која влада због свечаног повода овог Божића, нађите времена да своје срце окренете Богу. Можда да у тренуцима тишине, и на неком мирном месту, и на коленима - сами или са вољенима - захвалите за добре ствари које сте примили, и затражите да његов дух може пребивати у вама док ревносно настојите да Му служите и држите Његове заповести. Он ће вас водити за руку и одржати своја обећања.”

Овај позив требало би да нас подстакне да размислимо о начину на који желимо да се припремимо на крају ове године.

Сећам се Божића мог детињства. Били су једноставни, испуњени срећом и окренути породици.

Такође се сећам како сам био веома дирнут својим првим Божићем на својој мисији у Енглеској.  Мој сарадник из Шведске, старешина Нилсон, и ја одлучили смо да своје вече посветимо чињењу добра онима око нас.  Те Бадње вечери посетили смо једног члана у болници, трудили смо се да орасположимо тужне људе на улицама и дамо скромне поклоне људима који примају мало пажње.

Звонили смо на вратима, а онда се сакривали да бисмо могли да видимо радосна лица оних који су отварали врата, и то нас је испуњавало захвалношћу.  Те вечери било је хладно, али наша срца су пламтела...

Касније, моја жена и ја смо желелеи да успоставимо један породични обичај за Божић:
На Бадњи дан, заједно са својом децом, и мисионарима када је то могуће, уживамо у припреми колачића, чоколаде и бомбона.  Певамо божићне песме у више наврата и планирамо крај дана.  Затим посећујемо чланове и комшије и певамо дивне Божићне мелодије дирљивог садржаја док им делимо бомбоне.  

Пре неколико година, отишли смо до познанице моје супруге.  Њено здравствено стање драматично се погоршало. Нисам је лично познавао, али када смо почели да певамо приметио сам како јој се лице озарило и могао сам да приметим неколико момената радости у њеној веома тешкој ситуацији.  Сузе захвалности почеле су да jоj теку низ образе.

Ти свети тренуци за нашу породицу помогли су нам да се сетимо Исаијиних речи:

„Јер нам се дете роди, син нам се даде и власт ће му бити на рамену, а име ће му бити: Дивни, Савтник, Бог Силни, Вечни Отац, Кнез Мира.”2

„Надам се да ћемо једноставним поступцима љубазности, милосрђа и самилости испунити свет светлом Његове љубави и моћу исцељења.”3

Сведочим да Исус јесте Христ, да је Он Спаситељ целог човечанства. Његова љубав према нама је неизмерна.  

Молим се да се сви ми можемо организовати и припремити како бисмо осетили прави Дух Божића.  

1.  Liahona, December 2015, Хауард В. Хантер, 14. председник Цркве
“The Real Christmas”
2. Пророк Исаија 9:5
3. Liahona, December 2014, Дитер Ф. Ухдорф, други саветник у Првом председништву
“Fill the world with the love of Christ”