Широм Европе младе жене и млади мушкарци говоре језике за које нису ни мислили да би их могли научити. Мисионари Цркве Исуса Христа светаца посљедњих дана долазе у Европу из целог света и асимилују се у земље и заједнице у којима служе. Чинећи то, развијају страст и љубав према људима и културама.
Ајзек Тарнер је добар пример трајног утицаја учења нових језика како би служио људима чије су порекло и искуства различити од његових. Ајзек се недавно вратио у своју породичну кућу у Чорлију, у Енглеској, после двадесет пет месеци служења мисије у Грчкој. Док је био тамо, научио је да говори грчки, албански, македонски и грчки знаковни језик.
Ајзек каже: „Највећа мотивација за учење новог језика била је љубав према тим људима. Толико сам заволео људе и културе и желео сам да стекнем пријатеље и упознам их. Наравно, учење језика је било велики део на који сам морао да се усредсредим у жељи да боље упознам културу и заиста упознам људе око себе. Људи са којима смо радили били су изненађени и импресионирани што смо толико радили да бисмо научили њихов језик”.
По Ајзековим речима, неке од дугорочних предности учења језика су могућност одржавања односа које је успоставио у Грчкој, Албанији и Македонији и да цени забавне, културне нијансе језика. На пример, у Грчкој кажу: „Пада киша као ноге од столица” уместо „Пада киша мачака и паса” која се обично користи у Великој Британији.
Сестра Eдина Шпишак је из Мађарске и већ 6 месеци служи у мисији Мађарска/Румунија. Говори мађарски језик и већ дуги низ година учи енглески
Кад је била дете, није се препоручивало да Шпишакова похађа редовне школе због изазова са учењем. Касније јој је дијагностикована дислексија и много је радила не само на савладавању матерњег језика, него и учењу енглеског. Њена мисија довела ју је у ситуације да мора да говори енглески са својим мисионарским сарадницама и породицама које поучавају. Такође поучава енглески као други језик.
Постала је успешна у идентификовању квалитета који јој могу надокнадити неке од изазова у учењу. Шпишакова је посебно добра у граматичким правилима. Она каже: „Учење језика је попут учења математике. Волим да проналазим граматичке обрасце и правила за решавање проблема. У мађарском језику имамо 3 времена, али у енглеском 12”.
Сестра Шпишак активно је тражила прилике да својим тешко стеченим језичким вештинама служи другима тако што преводи црквене службе за оне којима мађарски није матерњи језик, а пре своје мисије служила је заједницама са инвалидитетом преко Latter-day Saint Charities-а.
Старешина Самуел Јако је из Сасарија у Италији, који се налази на острву Сардинија. Mатерњи језик му је италијански, a учи енглески и служи мисију у Бирмингему, у Енглеској. „То што говорим енглески и комуницирам и на енглеском и на италијанском испуњава ми срце срећом и захвалношћу. То такође доноси радост енглеском народу када чују некога ко се труди да говори њихов језик са тако изразитим италијанским акцентом. Они цене то што покушавам да говорим њихов језик и разумем свет око себе преко њиховог матерњег језика”.
Сваком од ових мисионара заједнички су захвалност на дару језика и оптимизам за будућност. Успели су да развију саосећање и уважавање према људима из различитих култура и моћи ће да користе те ставове и своје нове језичке вештине како би окупили људе и свесно радили против сукоба и културне подељености у свету.