У Великој Британији, 6. априла почиње нова пореска година. Стога, будући да сам пензионисани финансијски консултант, тај датум за мене има више од духовног значаја. Сећам се припреме потребне за смањење пореских обавеза клијената и бриге о томе да њихови послови буду спремни за нову пореску годину. То је процес који траје током целе године и захтева концентрисан напор - припрему.
На исти начин, временска самосталност захтева припрему и није једнократни процес. Кад бисмо се само могли потрудити један дан годишње, а онда заборавити на њу до следећег пута!
Не може тако! Временска самосталност, способност да се бринемо о себи, својим породицама и другима је доживотни рад. Захтева напоран рад, молитву, проучавање и медитацију. Захтева одлучност, а вероватно пре свега веру и самоконтролу.
У овом чланку ћу говорити о личним финансијама, једном аспекту временске самосталности.
Речено нам је: „Будете ли приправни, бојати се нећете.”[1] Вера долази од слушања наших вођа и поверења у њихов надахнут суд. На пример, њихов савет за избегавање дуга (или брзо враћање дуга) је живот у складу са могућностима, плаћање десетине и посних приноса, како би Господ могао да нам отвори уставе небеске.[2]
Саветовао сам многе чланове са финансијским тешкоћама. То је помало налик држању дијете. Људи крену одлучно, али одустану веома брзо не дајући јој прилику. Мало њих је примењивало научена начела довољно дуго да би им омогућили да функционишу. „Тешке нам речи објави, више него што можемо поднети.”[3]
Клијент једне мале компаније је пословао веома добро, али је директор, упркос мом савету, купио БМВ од 70 хиљада фунти. На крају крајева, његов комшија га је имао! Рекао сам му да ће врло брзо узети ауто здраво за готово и бити много сиромашнији због њега. Назвао ме је убрзо после тога.
„Био си у праву, Крисе“, рекао ми је, „то је само комад метала и сада не можемо да платимо дугове овог месеца“.
Компанија је пропала и трагедија била што то није морало да се деси.
Трудимо се да одржимо имиџ купујући у складу са мишљењем које други људи имају о нама! Ја то зовем „куповина за друге људе“. Охолост, его путовања, назовите то како хоћете, могу имати трагичне последице.
Упоредите ту причу са „Грозним Ником“ из Португала, који је дошао у Енглеску у потрази за послом. Био је у својим двадесетим годинама и ожењен. Осигурао сам његову прву хипотеку. Напорно је радио, али група његових вршњака га је сматрала шкртом особом, укратко грозном. Никада није извео своју жену нити ишао на одмор или куповао поклоне. Само је радио, радио и радио.
У року од неколико година, исплатио је своју хипотеку и уштедео довољно новца да се врати у Португал, сагради породичну кућу и два апартмана која је издавао. Последње што сам чуо о Нику је да је започео још један посао. „Грозни Ник“ није био грозан! Имао је визију, поставио је циљеве и жртвовао се за сигурност своје породице. Куповао је само оно што му је било потребно; његове жеље су морале да сачекају.
Шта је са нама? Да ли „купујемо за друге људе“? Или смо довољно стрпљиви да чекамо и не задужујемо се осим за најважније - могуће образовање, кућу и скроман ауто - па чак и тада да их исплатимо брзо. Треба да плаћамо десетину и посне приносе. Сведочим вам да су Господњи благослови стварни и напредоваћемо ако будемо послушни. Знам то из личног искуства.[4]
Ако смо једном ногом закорачили у материјалне ствари које не можемо приуштити, брзо је повуцимо. Кредите треба узимати само за поменуте најважније ствари чак и ако би ваш кауч требало заменити! Одлучите шта желите, поставите циљеве и планирајте како да испуните своје жеље прављењем буџета. Молите се и радите на томе. То је саставни део успеха.
[1] УИЗ 38:10
[2] Maлахија 3:10
[3] 1. Нефи 16:1