Радосно ми подносимо извештај о завршењу трећег годишњег кошаркашког турнира ‚‚Крешимир Ћосић” у Загребу, Хрватској. Појединци се скупе из држава у Бившој Југославији како би учествовали на овом турниру и одали част човеку којег смо сви ми волели. Укупно 6 екипа је учествовало на овом турниру укључујући појединце из Босне и Херцеговине, Хрватске, Србије, Словеније, Црвеног Крста и младе из католичке екипе атлетичара која се зове ‚‚Медвешчак”. Остали, укључујући чланове породица и пријатеља, придружили су се свечаностима и подржавали оне који су учествовали на турниру. Сестра Ен Медсен, која је провела пуно времена са Крешимиром и такође га добро познавала као младог кошаркаша, коментарисала је о турниру ‚‚сваке године овај турнир заједно споја играча из држава Бивше Југославије, играјући спорт који је Крешимир волео, ови играчи се уједињавају како би одали почаст том великом човеку.
Лепо дочекани од стране Северно Јадранске Мисије, чланови и нечланови Цркве Исуса Христа Светаца Последњих Дана, играли су на терену једни против других, сви уједињени у љубави према кошарци и дивљењу према нашем драгом пријатељу и јеванђељском пиониру, Крешимиру Ћосићу. Старешина Ђон Мосер је поделио успомене на Крешимира а сви који су били присутни, били су инспирисани тим успоменама. Док је Старешина Ђон Мосер студирао на ‚‚БYУ-У” био је саиграч и Крешимиров пријатељ. Он и његова супруга су присуствовали турниру и тренутно служе као Хуманитарски Мисионари у Мађарској.
Старешина Мосер кроз смех говори о искуству које је видео током утакмице на ‚‚БYУ-У” ‚‚Добро се сећам једне утакмице. Нешто се десило на игралишту. Крешо је постао узнемиран па је нешто викнуо, ваљда је било на хрватском. Одмах је судија дао знак за технику грешку. Крешо је свом снагом протестовао ‚‚па што технича грешка!?” ‚‚псовао си” био је брзи одговор, ‚‚како то знаш?!” онда је од тог тренутка говорио Крешимиру на хрватском. Велики осмех је растегнуо лицем својим, обгрлио рукама судије, загрлио га и бучно рекао, ‚‚заслужујем две техничке грешке!” то је тачно оно што му је и дао. Крешп је почео да се смеје, други би били љути, али Крешо је знао да није био у праву и да га је ухватио на делу. За Крешимира, најбоља шала је она која се направи на његов раун. Чак и тада, видимо његову понизност.
Словенија је значајно освојила шампионски трофеј претходне две године, али ове године, са неким младим играчима, који су храбро ступили у конкуренцију, екипа ‚‚Медвешчак” је била најбоља од свих и завршила је турнир без губитка! Екипа из БиХ је искрено и вешто играла до краја, освојила је друго место и надом да ће следеће године бити шампиони. Живахност словеначких навијача је подстакла играче да наставе играти, упркос повреди на раној утакмици садашњем Председнику подручја у Словенији, Давору Мајцу, они су освојили треће место.
Везано за кошарјашки турнир, чланови породица и пријатељи играча су показали своју атлетичарксу способност док су учествовали на утакмици слободног бацања. Председник Северно Јадранске Мисије ‚‚Давид Грант” је рекао, ‚‚Можемо предвидети у будучности да ће преко хиљаде људи присуствовати овим догађајима“.
Захваљујемо Крешимиру Ћосићу за његов пример; интегритета, одлучности, искрености и за његов велики духовни утицај у свету. Турнир је био успешан и ми изражавамо захвалност свима онима који су учествовали и радујемо се дугогодишњем наставку давања почасти нашем драгоме пријатељу, Крешимиру.
