Кад је Господ поучио Адама о плану среће, Мојсије је записао: „И гле, све има себи слично, и све је створено и начињено да сведочи о мени, и оно што је временско, и оно што је духовно; оно што је на небесима горе, и оно што је на земљи, и оно што је у земљи, и оно што је под земљом, и горе и доле: све сведочи о мени.”[1]
Најсветија места на свету су храмови, који сведоче о Спаситељу као средишту храмског богослужења. На улазу у храм написане су следеће реченице: „Светост Господу” и „Дом Господњи”.
Када се Спаситељ Исус Христ указао Нефијцима, позвао је сву децу да му се придруже и у том извештају се каже: „Доведоше они тако дечицу своју и посадише их на земљу око њега, а Исус стајаше у средини, а мноштво се уклони док Му их све не донеше.”[2]
Дакле, један од благослова храма је да будемо приведени к Њему, да будемо са Њим и да можемо да учимо од Њега и са Њим, како бисмо постали попут Њега.
У храму учимо о сврси живота, ко смо, одакле смо дошли, зашто смо овде и где идемо после овог живота.
Применом тих учења током живота, као заговорници храма, такође дајемо света обећања Господу која се називају завети.
Такви завети укључују послушност Богу, слеђење Исуса Христа, моралну чистоћу и посвећивање времена и талената у служби Господу.
Та обећања постају водећа начела у нашем свакодневном животу. Поштовање ових светих завета доноси нам више мира, радости и благослова у овом животу док настојимо да се вратимо да заувек живимо са Богом.
Један од благослова присуствовања у храму је осећај спокоја, молитва и медитација, упућени ка Небу, где можемо живети заувек са својом породицом, у присуству Небеског Оца и Исуса Христа.
Још један диван благослов је испуњење пророштва пророка Малахије: „Ево, jа ћу вам послати Илиjу пророка пре него што дође велики и страшни дан Господњи; и он ће обратити срце отаца к синовима, и срце синова к оцима њиховим, да не дођем и затрем земљу.”[3]
Када је Исус Христ крштен, исказао је посвећеност да буде послушан свим Божјим заповестима. Исус је касније поучио да је крштење неопходно за улазак у царство Божје. А шта је са оним људима који су умрли а да нису били крштени?
Крштења и други важни обреди могу се извршити у храму у име оних који су умрли без те могућности. Такви обреди доносе спасоносну благодат Исуса Христа свим људима. Ова служба у име других врши се са љубављу и зато што свеци последњих дана верују да се живот наставља и после смрти; они такође верују да су људи који су умрли свесни обреда извршених за њих и слободни су да одлуче да ли ће их прихватити или не.
Истраживањем породичне историје свеци последњих дана претражују информације о својим прецима и носе имена у храм како би извршили обреде за њих.
Када је позвано садашње Прво председништво, председник Расел М. Нелсон је рекао: „… Сви ми имамо циљ да будемо даривани моћу у дому Господњем, запечаћени као породица, верни заветима склопљеним у храму који нас квалификују за највећи дар Божји, а то је вечни живот. Ваше богослужење у храму ће (…) вас благословити са више личног откривења…”. [4]
Позивам све да одлажењем у храм уживају у овим благословима и обећањима.
[1] Драгоцени бисер, Moјсије 6:63
[2] Мормонова књига, 3. Нефи 17:12
[3] Стари завет; Maлахија 4:5-6
[4] https://www.churchofjesuschrist.org/broadcasts/article/first-presidency-message/2018/01/introduction-to-the-first-presidency?lang=eng
