Пре много година, као председник кочића, председник Гордон Б. Хинкли је интервјуисао једног човека ради храмске препоруке. Када је председник Хинкли питао тог човека да ли поштено плаћа десетину, човек је искрено одговорио да то не чини јер има превише дугова. Председник Хинкли је био подстакнут да му каже да неће моћи да отплати своје дугове док не плати десетину.
Касније је рекао председнику Хинклију да у протеклих неколико година, без обзира колико се трудио, није успео смањити свој дуг. Коначно, он и његова жена су закључили да ће покушати да искушају обећање Господње. Човек је известио: „На неки начин који не можемо сасвим разумети, Господ нас је благословио. Није нам недостајало оно што смо Му дали, и по први пут током година смањујемо свој дуг. ' Он и његова жена су коначно могли да живе у оквиру својих могућности, али што је још важније, били су у стању да осете мир због сазнања да су достојно одржавали своју посвећеност Господу.[i]
Као нови бискуп, и ја сам имао искуство са саветовањем члана у вези са десетином. Недавни обраћеник пришао ми је са озбиљном дилемом: није имао довољно новца да плати порез на доходак и своју десетину. Једноставно сам питао: „Да ли верујеш да је Јеванђеље истинито?” Потврдио је да верује а затим је брзо дошао до закључка да је његово потврђено сведочанство његов одговор. Неколико недеља касније поново ми је пришао да би ме известио како је његов рачуновођа погрешио у припреми његовог пореза тако што је заборавио да израчуна просек прихода. Његов порески рачун је смањен у обиму десетине коју је платио. Верујем да је вера овог доброг брата покренула небо да подстакне његовог рачуновођу у вези са овом новом идејом, просветљењем за које верујем да се иначе не би догодило.
Плаћамо десетину више вером него новцем. Бог је више заинтересован за нашу послушност и утицај који она има на наше душе када дамо изјаву о поштеној десетини, него за износ који плаћамо. То показује да верујемо Богу и Његовим обећањима. Не можемо бити попут човека који је седео испред ватре и рекао: „Дај ми топлоту и даћу ти дрва.” Морони је поучио: „Нећете примити сведочанство док се не искуша вера ваше.” [ii]
Јеванђеље не прати људску логику. Размотрите: „Последњи ће бити први, а први последњи”,[iii] „Слаби ће постидети мудре”,[iv] „Онај који изгуби душу своју мене ради наћи ће је”,[v] и, „Много је блаженије давати него узимати”.[vi] Та духовна иронија нигде није тако очигледна као у закону десетине, јер заиста имамо више када дајемо више. То је зато што човекови путеви нису Божји путеви, и Бог је на челу.
Десетина никада није терет, већ је благослов, јер смо увек бољи са Господом као својим партнером него када смо сами. Десетина ослобађа духовно самопоуздање које омогућава низ других благослова, као што су духовна осетљивост, захвалност и милосрђе. Укратко, послушност закону десетине пружа земаљску заштиту и духовни мир, док наше поуздање пред Богом постаје јаче.[vii]
Такође бих додао да, према свом искуству, плаћање великодушног посног приноса такође резултира дивним благословима. Користило би нам да будемо великодушни у својим напорима да помажемо онима који су мање срећни, а Господ ће бити великодушан према нама.
Бог једва чека да нам помогне у свим аспектима наших живота ако се будемо покоравали Његовим заповестима, примењивали веру и имали поверење у Његове обећане благослове.
[i] Председник Гордон Б. Хинкли, Ensign мај 1982.
[ii] Eтер 12:6
[iii] Maтеј 20:16
[iv] Видети Учење и завети 133:58.
[v] Maтеј 10:39
[vi] Дела апостолска 20:35
[vii] Видети Учење и завети 121:45