Када сам имао 7 година, видео сам како је наша породица трагично изгубила мог млађег брата који је имао само шест година. Било је то врло тешко време за моје родитеље; бол због губитка тако младог сина била је неизмерна и можда врло неправедна. Уместо да криве некога или нешто, видео сам да моји родитељи траже утеху у Јеванђељу и у Спаситељу. То им је помогло да развију и увећају веру у Христа и наду да ће једног дана поново видети свог вољеног сина. Та вера и нада коју су годинама развијали помогли су им да храбро поднесу губитак сина. Храм им је био један од кључева за стицање довољно разумевања и снаге да се носе са овом тешком физичким одвојеношћу. Будући да су пре много година примили свете храмске обреде, ти завети су им уливали наду да ће једног дана моћи поново да устану као родитељи и деца.
Та нада којој сви тежимо кад изгубимо некога кога волимо долази захваљујући васкрсењу Спаситеља Исуса Христа. Због тог дара можемо се надати да ћемо једног дана поново видети оне који су отишли.
Васкрсење је један од највећих дарова које смо примили од нашег Небеског Оца. Да ли смо свесни тог великог дара? Да ли заиста верујемо да ће се то догодити?
Пророк Џозеф Смит је рекао:
„Основна начела наше религиjе су сведочанство апостола и пророка о Исусу Христу: да jе умро, био сахрањен, и поново устао трећег дана, и узнео се на небо. А све остало у вези са нашом религиjом само је додатак томе”.1
Да није било Спаситељевог васкрсења, план откупљења не би могао да се изврши, Помирење не би испунило своју сврху и читав људски род би био изгубљен и без наде. Апостол Павле је поучио Коринћане: „А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша”.2 Васкрсење је једно од кључних учења наше религије и хришћанства. Неопходно је стећи вечни живот. Када увећамо веру у Христа, наше сведочанство и разумевање о васкрсењу се увећавају, увећава се наша нада, наша способност да поднесемо недаће, животне изазове и сва искушења којима смо сада и којима ћемо бити изложени.
Захваљујући васкрсењу имамо наду да ћемо поново живети и поново се срести, без обзира на физичке несавршености које смо можда имали у овом животу. Васкрсење је бесплатан дар, безусловно је и односи се на све који су живели, на оне који живе и на оне који ће тек живети.
Спаситељ је поучавао да сигурно постоји живот после овога. Рекао је: „Ја сам васкрсење и живот: који верује у мене ако и умре, живеће”.3
У свету збуњеном и несигурном попут овог у коме данас живимо, можемо наћи наду да ће све бити боље. Уверен сам да ће доћи боља времена а васкрсење је учење које нам даје ту наду. Ако свој живот усредсредимо на Спаситеља, све ће имати смисла, чак и ако се на неко време чини изгубљеним. Ово је један од највећих благослова које нам је дао наш Небески Отац, да је Његов Син умро за нас да би нам поново дао живот.
Знам да ћемо се једног дана моја породица и ја поново састати са мојим млађим братом, тада васкрслим. Такође знам да, ако смо верни, можемо бити заједно као вечне породице. Знам да је Христ васкрсао и да живи! Захваљујући Светом Духу знам да је то истина. Дар васкрсења није само велики дар, већ је љубав коју Бог има за нас.
1 History of the Church, 3:30; из уводника објављеног у Elders' Journal, јул 1838, стр. 44; Џозеф Смит је био уредник овог часописа.
2 1. Коринћанима 15:14
3 Joван 11:25