У јаслицама и на црквеним службама током децембра месеца деца се облаче у одећу за купање и пешкире како би приказали Христово рођење. Њихова прича се обично завршава када мудраци проналазе бебу Исуса и дарују Му своје дарове: злато, тамјан и смирну.
Какви су то занимљиви дарови били! Иако неки верују да су били практичне природе, вероватније је да су дати из симболичних разлога.
Ова три дара поклоњена Исусу нису била само предсказање његовог живота[1] него и најава дарова које ће наш Спаситељ подарити нама, својом мисијом и помирбеном жртвом.
Злато је уобичајени поклон за краљеве,[2] јер симболизује племство и краљевство.[3]
Злато нас такође подсећа на то како је Исус Христ обезбедио начин на који можемо бити узвишени. Сви који следе Исуса Христа као Његови заветни ученици и издрже до краја, примиће „круну праведности”.[4] Ти истински Христови следбеници су „избрани род, царско свештенство, свети народ”.[5] Заиста, због Исуса Христа можемо једног дана „баштинити престоља, царства, кнежевства, и моћи, власти, све висине и дубине”.[6] Злато нас подсећа на скиптар свих дарова - узвишење - које нам је доступно само преко Исуса Христа, Цара над царевима.[7
Тамјан потиче од слатке смоле дрвета и користио се у свештеничким обредима, код жртава паљеница и у уљима за помазање свештеника.[8] Тамјан указује на Исуса као великог Високог свештеника,[9] али нас додатно подсећа да је Он и Јагње Божје[10] - „велика и последња жртва... да, бесконачна и вечна”.[11]
Тамјан нас подсећа на Спаситељев дар љубави - љубави која је била довољно снажна да Исус положи свој живот. „Од ове љубави нико веће нема…”[12]
У Новом завету смирна се обично повезује са балсамовањем и сахрањивањем због својих квалитета у конзервацији.[13] Лековита употреба смирне може симболизовати Христову улогу Великог Исцелитеља, а њена употреба код сахрањивања може бити симбол „горке чаше” коју је попио трпећи за наше грехе.[14]
Смирна нам такође помаже да се сетимо да је Исус Христ „покидао окове смрти”.[15] Исус нам је дао дар васкрсења. Добровољно је умро и поново узео свој живот како бисмо и ми могли да учинимо исто. Сувe кости мртвих, које је Jезекиљ видео, једног дана ће се појавити као живе душе.[16]
С обзиром на несебичну и племениту природу нашег Спаситеља, не би требало да будемо изненађени чињеницом да су ти дарови, предати Исусу као детету, посвећени за наше добро и предати нама, симболични подсетници на неке од најдрагоценијих дарова које Спаситељ даје човечанству.
У 88. одсеку Учења и завета налази се савет:
„Јер каква је корист човеку ако му је дар подарен, а он га не прими? Гле, он се не радује ономе што му је дато, нити се радује ономе ко је дародавац.”[17]
Можда је један од највећих дарова који можемо дати нашем Спаситељу ових божићних празника да памтимо, негујемо и истински примимо дарове које нам је Он наменио.
Потом се можемо трудити да те дарове обзнанимо другима.
Сведочим да је Исус Христ Божји Син, велики Емануило и давалац свих добрих дарова.
[1] New Era, Thoughtful Gifts, Rebekah Atkin, децембар 2011.
[2] 1. књ. о царевима 9:14, 28
[3] New Era, Thoughtful Gifts, Rebekah Atkin, децембар 2011.
[4] УИЗ 29:13 (курзив додат)
[5] 1. Петрова 2:9 (курзив додат)
[6] УИЗ 132:19 (курзив додат)
[7] 1. Tимотију1 6:15
[8] New Era, Thoughtful Gifts, Rebekah Atkin, децембар 2011.
[9] Јеврејима 4:14-15
[10] 1. Нефи 10:10
[11] Aлмa 34:10-15
[12] Jован 15:13
[13] Jован 19:39-40
[14] УИЗ 19:18-19
[15] Moсија 15:8-9
[16] УИЗ 138:43
[17] УИЗ 88:33