Један од мојих личних обичаја недељу дана уочи Божића је слушање „Месије” Георга Фридриха Хендла током вожње на посао. Овај ораторијум састоји се из три дела и говори о хришћанском спасењу, почев од откривења о Исусу Христу које се налази у Старом завету, Његовом животу као испуњењу тих пророчанстава, Његовом рођењу, Његовој смрти на крсту и потом Његовом Другом доласку. Један средишњи одломак у Месији састоји се од неколико стихова из Исаије 9, преточених у музику. Посебно се истичу нека важна начела:
- Сви повремено ходамо у тами - у Христу проналазимо светлост
„Народ који ходи у тами видеће видело велико, и онима који седе у земљи где је смртни сен засветлиће видело.” (Исаија 9:2)
Сви ми доживљавамо времена таме и изазова, а за прошлу годину су биле карактеристичне врло посебне потешкоће. Многи су искусили шта значи осећати усамљеност и плашити се будућности. Христово рођење нам даје наду. У Христу налазимо светлост чак и кад је све око нас тамно. Он је светлост света и може бити светло свима нама, ако само следимо Његово светло (видети старешина Квентин Л. Кук, „Господ је моје светло”, Генерална конференција, април 2015).
- У поруци о Исусу Христу налазимо истинску радост
„Умножио си народ, а ниси му увеличао радости; али ће се радовати пред Тобом као што се радују о жетви, као што се веселе кад деле плен.” (Исаија 9:3)
Понекад ме и моје колеге и чланови Цркве питају зашто сам срећна особа. И ја у животу доживљавам изазове, и не испадне све онако како желим или очекујем. Међутим, захваљујући Христу можемо имати вечну перспективу и наизглед велики изазови могу изгледати потпуно другачије из те перспективе. Његово Јеванђеље – Његова радосна вест – показује нам да после таме увек долази светлост и да је Његова благодат довољна за све нас (видети 2. Коринћанима 12:9). То ми доноси радост!
- У Христу можемо пронаћи снагу; Он даје одговоре на суштинска питања нашег живота
„Јер нам се дете роди, син нам се даде и власт ће му бити на рамену, а име ће му бити: Дивни, Саветник, Бог Силни, Вечни Отац, Кнез Мира.” (Исаија 9:6)
Христ је заиста диван саветник. Искористимо тај дар када се осећамо несигурно, добро се потрудимо да „[Га чујемо]” (видети говор председника Расела М. Нелсона „Слушај Га”, Генерална конференција, април 2020). Он је наш Спаситељ и Откупитељ не само за вечност; може нам помоћи и у нашем свакодневном животу. Алма је описао да ће Он „изаћи трпећи боли и невоље и искушења сваке врсте; и … преузети на себе боли и болести свога народа; … да се утроба Његова милошћу испуни, … да би по телу знао како да помогне своме народу у складу са слабостима њиховим”. (Aлма 7:11,12) Увек се можемо ослонити на Христа!
- Христ је Кнез мира; Он треба да буде у средишту наше пажње за Божић
„Без краја ће расти власт и мир на престолу Давидовом и у царству његовом да се уреди и утврди судом и правдом од сада довека. То ће учинити ревност Господа над војскама. (Исаија 9:7)
Христ је Кнез мира. Када активно тражимо Његов мир у својим домовима током Божића, наш Божић неће бити само диван, већ ће постати извор духовне снаге.
Старешина Ухдорф врло је живо описао то начело: „Понекад се чини да су наши напори да имамо савршен Божић попут Јенге игре – знате, она која се игра са малим дрвеним блоковима који се слажу у облику куле. Док покушавамо да повећамо висину куле, извлачимо један дрвени блок пре него што га поставимо на нежну конструкцију.
Сваки од тих малих дрвених блокова симбол је савршених божићних догађаја које очајнички желимо да доживимо. У мислима имамо слику како све треба да буде – савршена јелка, савршене лампице, савршени поклони и савршени породични догађаји. Можда бисмо чак желели да поново оживимо неки чаробни тренутак ког се сећамо из прошлих Божића, и он неће бити ништа мање од савршенства.
Пре или касније, догоди се нешто непријатно – дрвени блокови се уруше, завесе се запале, ћуретина загори, џемпер је погрешне величине, играчке немају батерије, деца се свађају, притисак расте – и слика савршеног Божића какав смо замислили, магија коју смо намеравали да створимо, разбија се у комадиће. Као резултат тога, време Божића је често време стреса, тескобе, фрустрације, а можда чак и разочарања.
Али тада, ако смо само вољни да отворимо срце и ум за дух Божића, препознаћемо дивне ствари које се дешавају око нас, које ће усмерити или преусмерити нашу пажњу на узвишено. То је обично нешто мало – прочитали смо стих из Светих писама; чујемо духовну песму и заиста слушамо, можда по први пут, њене речи; или смо сведоци искреног израза љубави. На овај или онај начин, Дух додирује наша срца, и видимо да је Божић, у својој суштини, много битнији и трајнији од многих ситница у животу које превише често користимо да бисмо га увеличали.” (Старешина Дитер Ф. Ухдорф, „Of Curtains, Contentment, and Christmas”, Christmas Devotional 2011)
Сва ова посебна искуства која повезујемо са Божићем су израз љубави коју Бог има према нама, коју могу да осећам увек изнова, посебно током времена Божића:
„Јер Богу тако омиље свет да jе и сина свога jединороднога дао, да ни jедан коjи га веруjе не погине, него да има живот вечни.” (Јован 3:16.)
Подсетимо се ове године, у време овог Божића, онога што је најважније: То је Божја љубав за сваког од нас!