Ако бисмо је парафразирали, изјава „људи јесу да би радост имали”, могла би да гласи: „Суштина вашег постојања је да примите радост”.
Да ли је тако? Осећао сам радост кад је мој фудбалски тим постигао победнички гол! Знам да сам осећао радост када сам примио вест о успешном пријављивању за посао или када смо имали породични одмор. Да ли су та осећања разлог нашег постојања?
Не баш. Та осећања радости су стварна и важна, али су само одраз дубље и трајне радости коју нам даје наш Небески Отац. Не постиже свака екипа победнички гол. Не може сваки кандидат да добије посао. За друге, породични одмор једноставно није могућ. Међутим, свако може примити истинску радост!
Председник Расел М. Нелсон је поучио: „Радост коју осећамо нема много везе са нашим животним околностима, а итекако има везе са оним на шта је усредсређен наш живот.”2
Професори УБЈ-а Кели Огден и Ендрју Скинер написали су: „Другог Нефија 2:25 никада не би требала цитирати без цитирања и стиха 26. Они су нераскидиво повезани као два стуба у великом плану спасења. Да, Адам паде да би људи били, али ‘Месија долази у пунини времена да децу човечју откупи од пада’.3 Другим речима, овоземаљско искуство имамо због пада Адама и Еве; оно је са намером осмишљено да бисмо могли да примимо радост; а ту радост примамо због Оца на Небу и Његовог вољеног Сина, Исуса Христа, који су пуни љубави.
Отац нас непрестано упућује на свог Сина – а радост коју имамо због тога што је Исус Христ средиште наших живота је стварна, дубока и трајна. То је пунина радости.
Следећи примери су примери људи који су осећали пунину радости, чак и усред потешкоћа, када су били усредсређени на Спаситеља.
Лехи и Сарија су сматрали да „радост њихова беше потпуна”4 не само због сигурног повратка њихових синова, већ и због извесности Господњег усмеравања преко свог пророка.
Амон је рекао: „Радост је моја потпуна. Да, срце је моје пуно радости”5, због многих душа које је видео да долазе Исусу Христу и постају Господњи народ. Алма је имао исту радост из истих разлога6.
Нефи и Лехи, и поред тога што су били затворени, „испунише [се] таквом арадошћу која је неизрецива и пуна славе”, када су чули глас Очев како их похваљује због њихове вере у Његовог љубљеног Сина.
На крају, Јаков говори о свим верним следбеницима Исуса Христа, Његовом заветном народу и радости коју ће имати ако буду живели по Јеванђељу, упркос тешкоћама, препрекама, отпору и искушењима. Поучио је: „Али, гле, праведници, свеци Свеца Израеловог, они који вероваху у Свеца Израеловог, они који поднеше крстове света, и презреше срам од њега, баштиниће царство Божје које им беше припремљено од постанка света, и радост ће њихова бити потпуна, заувек.”8
Сведочим да се сама сврха нашег живота може остварити и да сви можемо примити пунину радости кад „изаберемо Небеског Оца за свог Бога”9, усмеримо свој живот на Исуса Христа, позивамо друге да уче о Њему, кад и сами чујемо Његов глас, кајемо се за своје грехе и наставимо да напредујемо путем завета.
Фусноте:
- 2. Нефи 2:25
- Радост и духовно преживљавање, председник Расел M. Нелсон, октобарска генерална конференција 2016.
- Ogden and Skinner, Book of Mormon, 1:122–123
- 1. Нефи 5:7
- Алма 26:11, (такође видети стихове 7, 12-31)
- Aлмa 29:13-17
- Хеламан 5:44
- Хеламан 5:44
- Радост и духовно преживљавање, председник Расел M. Нелсон, октобарска генерална конференција 2016.