У овим веома тешким временима, ако желимо да издржимо искушења, тестове и изазове који нам се нађу на путу и да се на крају вратимо кући нашем Небеском Оцу, од виталног је значаја да идемо напред са вером.”[i]
Спаситељ је савршен пример како да идемо напред са вером. Док се величина помирења спуштала на Њега, завапио је свом Оцу: „Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.” Небески Отац је послао анђела: „А анђео му се jави с неба и крепи га.”[ii]
У том тренутку, када је пуна тежина патње проузроковала да Син Божји у агонији тела и духа задрхти од бола,[iii] Исус није одустао од задатка и одлучио да одложи, умањи или чак трајно откаже потребан напор. Не, учинио је управо супротно. „Мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.”[iv]
Имати такву веру често попут Христа, захтева интензивну молитву да нас ојача током нашег искушења.[v] Као део тог процеса учимо да ускладимо своју вољу с Божјом,[vi] узмемо Христа за нашег помоћника на путу и верујемо Му да ће се у Његово време све остварити.
Мари је била самохрана сестра са петоро деце која се борила финансијски како би издржавала породицу. Пре много година дошла је код мене, као свог бискупа, тражећи савет како може бити од веће помоћи другима. Замолио сам је да увећа свој посни принос. Чинила је то без приговора и месец за месецом је показивао како је Господ финансијски благосиљао њену породицу и благословио је да помаже другима. То је трајало деценијама док је здравље није издало. Чак и тада, Мари је стално била на телефону проверавајући како су други, храбрећи их и делећи своје сведочанство. Увек је веровала да ће се ствари поправити, и увек јесу. Никада није пропустила да плати десетину. Верно је читала Свете писма и волела је да служи као саосећајни вођа у Потпорном друштву. Њен је живот био испуњен верношћу.[vii] Мари је недавно прешла на другу страну, али њена вера живи у њеној породици и у онима који су је познавали. Моја жеља да идем напред са вером је већа због ње.
Наш вољени пророк, председник Расел М Нелсон, најбоље је поучио како да идемо напред са вером у Христа; „Када говоримо о нашим старим и новим храмовима, нека свако од нас својим поступцима показује да смо прави ученици Господа Исуса Христа. Обновимо свој живот кроз своју веру и поверење у Њега. Свакога дана својим покајањем приступајмо моћи Његовог помирења. И посветимо своје животе служењу Богу и Његовој деци - са обе стране вела.”[viii]
Сведочим да ићи напред са вером представља сам процес постајања попут Небеског Оца и Његовог Сина Исуса Христа. Док то будемо чинили, знам да ће нам Христова бескрајна љубав, изражена Његовим помирењем, давати мир, наду и сигурност да ће све бити добро.
[i] Ићи напред са вером значи издржати до краја. А како се то постиже? Следеђењем примера Сина Живог Бога - 2. Нефи 31:16
[ii] Лука 22:42-43
[iii] УИЗ 19:18
[iv] ПЏС Лука 22:44
[v] У Мосији 24 поучава се како су Алма и његов народ снажно вапили Богу да их избави из руку злог свештеника Амулона и његове браће. Господ је одговорио на њихове молитве ојачавши их да им њихова бремена буду лака. На крају су чудом избављени из ропства.
[vi] Погледајте Мосија 15:7 како се Христ помирио са Очевом вољом и 2. Нефи 10:24 како ми треба да чинимо исто.
[vii] У 1. Нефију 7:12 поучава да најбоље исказујемо веру у Бога… тако што смо Му верни. То значи да вољног срца и ума чинимо оно што Он тражи од нас.
[viii] председник Расел М. Нелсон, Завршна реч, Априлска генерална конференција 2019.