Крајем септембра 2019, мој отац је пао и сломио бутну кост. Погрешнe дијагнозe и неодговарајућа терапија у болници довели су до погоршања стања и страховали смо за његов живот. Будући да сам лекар, договорио сам премештај у болницу у којој радим, јер сам био апсолутно решен да га излечим. Моје саосећајне и подржавајуће колеге оперисале су га и односиле се према њему са изузетном личном посвећеношћу, међутим, здравље мог оца се није значајно побољшало. Средином новембра мајка ми је рекла за одређени разговор који је водила са мојим оцем.
Рекла му је: „Тешко ти је да овде лежиш у кревету.ˮ - „Да!ˮ - „Знам колико си волео да јуриш по храму како би обавио оно што треба.ˮ „Да!” - „Не мораш остати овде због мене. Да ли би желео да одеш?ˮ Као да му се читаво биће озарило и рекао је: „Да!ˮ Затим је узео руку моје мајке и рекао, „Где год да смо, заувек припадамо једно другом!ˮ[1]
Тако сам захвалан за наду свог оца. Никада није упознао свог земаљског оца, а кад су га мисионари поучили да има Небеског Оца и Откупитеља који га веома воли то ново сазнање постало је водиља у његовом животу. Подједнако сам захвалан за наду моје мајке. Њена лична веза са Небеским Оцем и њено знање о вечним породицама дубоко су укорењени у њеном срцу. Обоје се надају „бољем свету, да, и то месту здесна Богуˮ.[2] Обоје су били свесни својих личних мана и недостатака, па ипак, то није умањило њихову наду и поуздање у милост и доброту нашег Откупитеља. Пророк Етер је, такође, знао колико је нада важна за покајање људи, због чега је у последњим данима пре уништења Јаредоваца поучио да је
„нада ... сидро људским душама, које ће их учинити непоколебљивим и постојаним, увек обилујући добрим делима, и одвешће их да славе Бога”.
Овде Етер користи реч „ћеˮ јер људи у то време нису веровали у то.[3] Да ли наша деца, омладина и младе пунолетне особе данас имају такву наду која им омогућава да са самопоуздањем приступају Божјем престолу?[4] Та нада нема никакве везе са порицањем истинитости пословице „Нада умире последњаˮ. Не, то је божанска снага која нас враћа Богу. И Сотона то зна и његови напори да уништи наш „Господњи омладински батаљон”, нашу „наду Израелову” почињу управо ту. Старешина Клебингат је рекао: „[Сотона] ће тражити приступ вашем срцу да би вам говорио лажи - лажи како је Небески Отац разочаран у вас, да је Помирење изван вашег домашаја, да нема смисла ни покушавати, да су сви други бољи од вас, да сте недостојни, и хиљаду варијација на исту злокобну тему.” Председник Расел М. Нелсон упозорио нас је да ће се ти напади увећавати експоненцијалном стопом.[5]
Међутим, Господ нас штити надахњујући своје савремене пророке. Све промене у Цркви и нови програм за децу и омладину осмишљени су тако да нама и нашој омладини пруже ову божанску наду - да ће Исус ходати поред нас и помагати нам да превазиђемо тешкоће.[6] Док се припремамо за Ускрс, молим вас да никад не престанете да сведочите својој деци о непроменљивој љубави нашег Спаситеља према вама. Он воли да буде милостив, посебно према онима који су далеко одлутали и који то не очекују.[7] Такође имам трајну наду да ће нас наш Отац на Небу својом добротом, милошћу и љубављу једног дана дочекати раширених руку. У име Исуса Христа, амен.
[1]Лична комуникација
[2] Етер 12:4
[3] Етер 12:4
[4] Октобарска генерална конференција 2014, Јорг клебингат, приступање божјем престолу са самопоуздањем
[5] Октоберска генерал конференција 2018, Расел М. Нелсон, уводна реч
[6] Face to Face with Elder Gong, 17. Новембер, 2019
[7] Јеffery R. Holland (“The Laborers in the Vineyard,” Ensign или Liahona, May 2012, 32-33).