Непосредно пре него што је Спаситељ завршио своју земаљску службу, састао се са својим апостолима. Знао је да треба да преда свој највећи дар за цело човечанство. Знао је да то значи подношење патње у Гетсеманији и окрутну смрт на крсту. Такође је знао да ће после Његове патње, смрти и васкрсења, Његови ученици морати да наставе Његову мисију. Знао је да није довољно да само обезбеди драгоцени дар помирења, него и да је веома важно да човечанство прихвати Његов дар. Стога су Његова учења у великој мери била усмерена на то како ми, као Његови ученици, можемо најбоље искористити тај дар.
Једна сврха коју је Спаситељ истакао била је колико је важно да останемо блиски са Њим. Рекао је: „Ја сам чокот, а ви лозе: и који буде у мени и ја у њему он ће родити многи род; јер без мене не можете чинити ништа.”1
Потом је разјаснио како можемо остати блиски са Њим, истакавши: „Ако останете у мени и речи моје у вама остану, шта год хоћете иштите, и биће вам… Ово вам казах, да радост моја у вама остане и радост ваша се испуни. Ово је заповест моја да имате љубав међу собом, као што ја имадох љубав к вама. Од ове љубави нико веће нема, да ко душу своју положи за пријатеље своје. Ви сте пријатељи моји ако творите шта вам ја заповедам.”2
Христ је поделио једноставну формулу како у свакодневном животу можемо приступити благословима Његовог помирења и уживати у Његовој помоћи и пријатељству, једноставно чинећи три ствари: Веровати у Њега и Његове речи, волети једни друге и држати Његове заповести.
Данас желим да нагласим само прву: Верујте у Њега и Његове речи. Када се суочимо са личним изазовима у животу и постане тешко, да ли заиста верујемо у Њега? Да ли верујемо да се Његово учење односи на нас на врло личан начин? Рекао је: „Да се не плаши срце ваше, верујте Бога и мене верујте.”3 Исаија је изразио ову утешну мисао: „… утрће Господ Господ сузе са сваког лица”4
Џозеф М. Скривен (1819-1896) имао је 25 година, био је заљубљен и пред женидбом. Дан пре венчања, његова вереница се удавила у трагичној несрећи. Сломљеног срца, Џозеф је отпловио из домовине како би започео нови живот у Канади. Док је тамо радио као учитељ, поново се заљубио и верио са Елајзом Рош, рођаком једног од његових ученика.
Још једном су се Џозефове наде и снови срушили када је Елајза оболела и умрла пре њиховог венчања. Иако можемо само да замислимо унутрашњи немир овог младића, историја нам говори да га је његова вера у Бога одржала.
Никада се није оженио него је остатак живота провео прилажући све своје време, новац, па чак и одећу са себе како би помогао мање срећнима. Живот је посветио ширењу Христове љубави и саосећања где год је ишао.
Отприлике у исто време када је Елајза умрла, Џозеф је из Ирске добио поруку да му је мајка болесна. Није могао да буде с њом па јој је написао писмо утехе и приложио једну од својих песама под називом Каквог пријатеља имамо у Исусу.
Каквог пријатеља имамо у Исусу (Мелодија Израела, Израелу Бог зове)
Каквог пријатеља имамо у Исусу, што све наше грехе и туге поднети мора!
Каква је повластица све Богу принети у молитви!
О какав мир често губимо, о какав беспотребан бол трпимо,
Само зато што не приносимо све Богу у молитви.
Имамо ли проблеме и искушења? Имамо ли невоље?
Не обесхрабрујмо се; принесимо Господу у молитви.
Можемо ли наћи пријатеља тако верног да дели све наше туге?
Исус зна сваку нашу слабост; принесимо је Господу у молитви.
Да ли смо слаби и тешко оптерећени, теретом бриге заробљени?
Драгоценом Спаситељу, још увек уточишту своме, принесимо Господу у молитви.
Да ли вас пријатељи презиру, напуштају? Принесите Господу у молитви!
У наручје ће вас узети и штитити; у њему ћете утеху наћи.
Блажени Спаситељу, обећао си да ћеш бремена наша носити.
Увек Господе, принесимо све Теби у искреној молитви.
Ускоро, у сјају блиставом, неће требати молитве.
Узнесење, хвале и бескрајна побожност биће наш слатки део тамо.
Молим се да током овог Ускрса на лични начин спознамо да је Исус Христ наш пријатељ, спреман да утеши, помогне и исцели ако само верујемо у Њега и Његове речи.
1 Joван 15:5
2 Joван 15:7, 11-14
3 Joван 14:1
4 Исаија 25:8