Стална промена срца

    Порука обласних вођа

    slika
    Слика
    Старешина Томас Хани, Финска Обласна седамдесеторица

    Помислимо на многе велике истине које је Небески Отац обзнанио својој деци од јеванђеоске обнове, посебно откривења добијена у последњих неколико година. 

    Желео бих да на тренутак размислимо о свим благословима повезаним са овим откривењима.  Када размишљамо о њима, зар не осећамо захвалност и љубав за све смернице које добијамо од наших пророка у овом последњем раздобљу?

    Јесмо ли сви осетили промену у својим срцима због тих откривења?

    Спаситељ нас заиста надахњује да ојачамо нашу веру у Њега, склопимо завете и останемо на путу учеништва.

    Откривења која смо примили подсетник су свима нама да се уздигнемо и служимо на виши и светији начин. 

    Док се усредсређујемо на ова откривења, покајати се и постати истински послужитељи и средства у рукама Господњим постаје приоритет. Као последица, следећи нашег пророка и примењујући ове истине, претварамо своје домове у светилишта вере и јеванђеоске центре за учење1  где Господ постаје наш учитељ.

    Вечно сам захвалан онима који су на природан начин послуживали и делили обновљено јеванђеље мојој супрузи када је имала четрнаест година.  Прихватила је позив да следи Христа и крштена је у Малаги, у Шпанији. 

    Након што су јој њени пријатељи послуживали, помажући јој у младости да се приближи Христу, научила је да је послуживање другима део нашег сопственог процеса покајања. На тај начин окрећемо своја срца ка Богу и Његовој деци.  Неколико година после свог крштења, сама је отпутовала у храм у Швајцарској, како би послуживала онима  са друге стране вела.  Потом смо упознали једно друго у Цоликофену и ту смо се запечатили за време и вечност.

    Као породица се осећамо привилегованим што имамо прилику да живимо у овом узбудљивом раздобљу, где сви ми заједно у нашем дому тежимо да „радимо боље и будемо бољи него што смо то чинили раније”.2

    Сви ми, независно од наше појединачне ситуације, у браку, самци или разведени, удовци или ако се налазимо у било каквој тешкој околности, можемо се покајати и следити Христа.  Право покајање усредсређено је на Христа и Његову моћ откупљења.  То је нешто лично између Њега и нас.

    Као што се Господ обраћа нашем пророку, Он се, такође, обраћа нама и појединачно нас исцељује.  Показује нам пут и олакшава нам наш терет ако Га слушамо, ако Му се обратимо, ако Га следимо и одлучимо да се покајемо. 

    Док то радимо и пригрлимо Христово помирење, почињемо се окретати Господу са скрушенијим срцем и раскајанијим духом.  То значи обраћење. Покајана душа је обраћена душа, а обраћена душа је покајана душа.3

    Покајање је Господњи процес за постизање духовног раста и радости - радости откупљења у Њему.4 Он жели да се променимо - да постанемо мање попут природног човека а више попут Њега.6

    Молитва, проучавање Светих писама, породично кућно вечеи „Дођи и следи Ме” су темељни стубови како бисмо створили окружење које нас позива на покајање и проналажење трајне радости и среће.

    Ови напори отварају небеска врата да се излије лично откривење и жеља за свакодневним покајањем.  Ми не само да ћемо изабрати да се једноставно зауставимо пред великим грехом као појединачним чином, већ је то почетак личног пута ка потпуној промени мишљења.  Стављајући Спаситеља у средиште наших живота, започињемо процес потпуне промене срца.  Нека нас Господ благослови и помогне нам, сведочењем Светога Духа, да пронађемо нашу личну потврду Господњих откривења датих у овим последњим данима и да се покајемо и следимо Га.

     

    1+2 видети: Расел M. Нелсон, “Becoming Exemplary Latter-day Saints,” Ensign, нов. 2018.

    3+4 видети:  Расел M. Нелсон, “Repentance and Conversion,” Ensign, мај 2007.

    5 видети: Мосија 3:19

    6 видети: 3. Нефи 27:27