„Живети са захвалношћу”  

Порука обласних вођа

 

 

slika
slika
старешина Торбен Енгбјерг, Данска Обласна Седамдесеторица

Током лета државе у нашој области су се споро поново отварале након пандемије Ковид-19. Ова година је многима била тешка. Тугујемо са онима који су изгубили драге чланове породице и пријатеље. Неки су остали без посла, а за друге још увек постоји ризик да се то догоди. Постоји велика потреба за нашим послуживањем, како би се задовољиле потребе свих.

У којој год да се борби нађемо, Небески Отац нас увек има на уму и зна искушења која покушавамо да превазиђемо, ма колико она била тешка. Падају ми на памет следећи стихови из познате химне:

Кад живота брод олуја захвати,

Кад помислиш да ће свега нестати,

Преброj даре што их Господ удели,

Чудићеш се шта све за те учини1 

Често кроз наша искушења јачамо. Такво сазнање, међутим, можда није од велике утехе када смо баш у најдубљим борбама. Председник Расел М. Нелсон питао нас је на овогодишњој априлској генералној конференцији: „Како можемо да издржимо таква искушења?” Затим је наставио: „Господ нам је рекао: ‘Будете ли спремни, бојати се нећете.’” 2 Председник Нелсон је, такође, нагласио и позвао нас, као што то често чини, да тражимо и чак нам обећава, „духовно светло(а)... док изражавамо... нашу дубоку захвалност Богу Оцу и Његовом Љубљеном Сину.” 3 Чак и у нашим најдубљим искушењима, захвалност нам може бити кључ за превазилажење истих.  

Због Спаситеља, за нас су установљени начини не само да издржимо, већ и превазиђемо своја искушења, а обећано нам је да су пред нама увек боља времена. Спаситељ познаје сваког од нас лично по имену и Он је ту да нам помогне и подржи нас у сваком тренутку, да на крају тријумфујемо. У то можемо бити потпуно сигурни. Доћи ће дан када ћемо се са дубоком захвалношћу осврнути и видети колико смо благословени и како смо вођени ка оном што је исправно за нас.  

У својој књизи „Lighten Up” сестра Чиеко Н. Оказаки упућује на причу о две холандске сестре, Кори и Бетси Тен Бом, побожне хришћанке које су скривале Јевреје у свом дому током Другог светског рата. Заробљене су и смештене у концентрациони логор, у препуној бараци у којој су милиле бувама. Цитирајући из своје Библије, која јој није била одузета, Бетси је прочитала: „Радујте се свагда, молите сe [Богу] без престанка, на свачему захваљујте...” 

Касније, док су се заједно молиле, Бетси се молила: „Хвала Ти за буве...” Кори је рекла: „Нема шансе да ме чак и Бог може учинити захвалном за буву.” „Искажите захвалност у свим околностима”, цитирала је Бетси. „Не пише, „у пријатним околностима.” Ове  две сестре су добиле више слободе у бараци у којој су биле, и коначно су сазнале зашто. Стражари нису били вољни да уђу у њихову просторију јер су буве милеле. 4

Живети са захвалношћу нужно ће укључивати нашу најдубљу љубав и преданост нашем Спаситељу и постојану захвалност на заветном путу ка вечном животу који нам је Он омогућио. Не можемо се увек осећати вреднима да примимо небеску помоћ, али Спаситељ нас гледа, не само ту где смо сада, већ нас љубављу благосиља према оном где нас види у вечној перспективи. „Исус Христ и Његово помирење су уточишта која су нам свима потребна, без обзира на олује које муче наше животе.“ 5

Позивам све нас да живимо са захвалношћу и видимо како ће нас то приближити нашем Спаситељу Исусу Христу и помоћи нам да превазиђемо животне изазове.  

1 Химне бр. 241

2 Учење и завети 38:30

3 Расел М. Нелсон, Уводна порука, априлска Генерална конференција 2020.

4 Corrie Ten Boom, The Hiding Place, Bantam Books, 1971, стр. 197-99 и 208-9

5 Проналажење уточишта од животних олуја, старешина Рикардо П. Хименез, априлска Генерална конференција 2020.