Прелепа црквена песма под називом „Because I have been given much” (Јер нам је много дато) (1) нас све поучава да Господ жели да будемо једно и да помажемо једни другима онолико колико нас је благословио наш Небески Отац који нас воли. Када то чинимо, боље држимо храмске завете које смо склопили с Њим. Апостол Павле је поучио: „Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе, који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава” (2). Какав је благослов бити у могућности да подржавамо једни друге и да будемо једно у Христу. Заједно можемо постићи много више него сами.
Бити једно у Христу значи заједно проучавати Његове речи у цркви. Сви смо различити, са различитим даровима, вештинама, животним искуством и пореклом. У тим разликама можемо наћи снагу када се усредсредимо на Спаситеља и Његова учења док заједно учимо из Светих писама. Свети Дух ће деловати на нас појединачно када будемо отворени да учимо и обогатимо своје духовно искуство тако што ћемо заједно славити Господа.
Бити једно у Христу значи делити своја сведочанства и заједно проучавати Света писма код куће у својим породицама. Деца имају свако право да чују сведочанства својих родитеља која им се често деле у неформалном и пријатељском окружењу. Они морају да знају да њихови родитељи знају да Спаситељ живи и да води своју цркву. Супружници заслужују да често чују сведочанство једно од другог, да јачају међусобно своју веру. Од Нефија сазнајемо: И разговарамо о Христу, радујемо се у Христу, проповедамо о Христу, пророкујемо о Христу, и пишемо у складу са пророштвима нашим, да деца наша могу знати ком извору се могу обратити за опрост греха својих” (3).
Бити једно у Христу значи чинити једни за друге оно што је чинио Спаситељ. Из Светих писама учимо да сваки пут када некоме помогнемо да учини нешто да се приближи Спаситељу, и ми се тада приближавамо Њему. Сви наши напори у послуживању, када одемо некоме да помогнемо, или када се код куће понаособ или као породица молимо Небеском Оцу за некога, бићемо благословени Духом, приближићемо се Спаситељу, и бићемо ближи једни другима као његови синови и кћери. Нефи нас је поучио сјајној лекцији о томе како можемо да подржавамо једни друге када нисмо заједно, али и даље бринемо за духовно и физичко благостање других. Рекао је следеће: „Јер се за њих молим непрестано дању, и очи моје због њих влаже јастук мој ноћу, и вапим Богу своме са вером, и знам да ће Он чути вапај мој” (4). Небески Отац воли оне који помажу Његовој деци и благословиће их са још више могућности да се добро брину о некоме.
Бићемо једно у Христу када идемоо у цркву недељом и узимамо причест, када делимо своје сведочанство о Спаситељу и Његовом обновљеном Јеванђељу, и када идемо у храм да учествујемо у храмским обредима и служимо једни другима. Бићемо једно у Христу када „мислимо целестијално” једни о другима, трудећи се да видимо оно најбоље у свакој особи, и знајући да Господ може помоћи свакоме да дође Њему и промени се ако је особа вољна да доживи ту моћну промену.
-
Hymns of The Church of Jesus Christ of Latter-Day Saints #219, „Because I have been given much”
-
2. Коринћанима 1:3–4.
-
2. Нефи 25:26
-
2. Нефи 33:3