Недавно сам преко имејла добио поруку од своје снаје Лисе у којој изражава радост коју осећа због своје тек рођене ћерке. Њене речи су биле испуњене захвалношћу за диван план Оца на Небу који нас воли.
Почео сам да размишљам о томе како јој је њено искуство рађања помогло да боље разуме важност завета крштења и продубило њено сведочанство о Исусу Христу као нашем Спаситељу и Откупитељу.
У Jев. по Јовану 3:5 се каже: „Ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божjе.” Христ нас поучава више од чињенице да је крштење неопходно за спасење. Шта жели да научимо поредећи крштење са рођењем? Пошто се породила, моја снаја је поделила неке увиде о томе шта наше чланство у Цркви значи Њему, а шта нама. Ево осам лекција које је научила од своје ћеркице Џејн.
Старешина Жозе А. Теишеира
1. Ми смо у потпуности чисти и невини после крштења. Да ли је Господ могао јасније да нам објасни да су наши греси заиста опрани и да смо апсолутно чисти, од поређења са новорођенчетом?
2. Крштење није мали, неформалан догађај. Цена наше чистоће је Господњи помирење. Он је описао своје искуство у УИЗ 19:18: „То трпљење проузроковало је да ја, као Бог, највећи од свих, уздрхтим од бола, и да крварим из сваке поре, и да ми трпе тело и дух — и хтедох да не пијем ту горку чашу…” Ово су нека од сличних осећања која нас обузимају током трудова и порођаја. Баш као што порођај захтева велику жртву и бол, духовно рађање захтева крајњу жртву и бол помирења. Али зашто су мајке вољне да рађају децу? Зато што воле своју децу, јер она су вредна тога. Господ нас воли, а ми смо вредни тога.
3. Дуг период неговања и јачања, и изградња односа почиње пре рођења, са много ишчекивања. Иако мајка ствара ову везу са својим дететом девет месеци, први пут кад угледа и узме у наручје своју бебу, осети поштовање и радост које је немогуће описати. Исто тако, Господ негује и јача своју децу док се припремају за крштење. Радује се том дану. Веза која се ствара када Његова деца уђу у воду крштења је веома јака, и Он се радује као и нова мајка. Каква моћна слика која описује Његову срећу.
4. Џејн је преузела наше име и део је наше породице. Ми крштењем преузимамо на себе Христово име и постајемо део Његове породице. Уз то иде велика одговорност, али такође нас чини наследницима свега што Он има.
5. Мајка је одушевљена свим оним што новорођенче чини. Џејн не мора да буде савршена за њену мајку да би била поносна на њу. Нови преобраћеници могу да се осећају како не могу да се мере са искусним члановима Цркве, али Господ је веома поносан на сваки њихов нови напредак.
6. Лиса је поменула да увек зна где је Џејн и шта ради, чак и када беба не може да је види или не зна да је она посматра. Лиза је никада, никада не би оставила саму. Господ је још опрезнији: „Ја ћу ићи пред вама. Бићу вам здесна и слева, а Дух ће моj бити у срцима вашим, и анђели моjи око вас да вас понесу” (УИЗ 84:88).
7. Џејн апсолутно зависи од своје мајке, а њена мајка јој даје све што јој је потребно. Ако би беба рекла мајци: „Ниси ми потребна”, не би могла да опстане. Показивање Господу да нам није потребан је пут који води ка духовној смрти. Потребна нам је Његова нега свакога дана. Он нам се даје као што се мајка даје свом детету.
8. Лиса каже: „Не желим да Џејн остане оваква заувек. Желим да расте и развија се и доживи пунину живота.
Због тога што је волим, желим да доживи сву радост коју сам ја доживела. То је оно што родитељи пуни љубави желе за своју децу.” Ми имамо Небеског Оца пуног љубави, и мада сада може изгледати немогуће да икада будемо попут Њега, Он види нашу будућност. Познаје наше могућности. А то је управо оно за шта нас обучава - да будемо попут Њега. То је оно што брижни родитељи желе за своју децу, а ми смо Његова деца.
Потрудимо се да схватимо да можемо да се вратимо да живимо са нашим Небеским Оцем ослањајући се само на благодат и милост Његовог Сина.
Радујмо се што смо чланови Цркве и увек будимо захвални за диван план који нам је наш Небески Отац обезбедио.