Доктори Џорџ Бенет и Лајл Арчибалд, пензионисани лекари који служе са бројним другим медицинским стручњацима, неколико пута годишње путују у земље у развоју да би обезбедили обуку за локалне здравствене раднике и медицинско особље. Њих двојица волонтирају своје време и вештине као део Добротворне организације СПД, хуманитарне руке Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.
Бенет и Арчибалд припадају групи од неких 246 посвећених стручних волонтера и више од 80 пуновремених мисионара у хуманитарној служби који обављају рад на терену широм света. Како се хуманитарни програм ширио током протеклих 30 година, стручнији појединци волонтирали су у спровођењу осам програма под покровитељством Добротворне организације СПД.
Такво усмерено пружање помоћи сиромашнима широм света започело је 1985. године захтевом тадашњег председника Цркве Спенсера В. Кимбала (1895-1985) упућеним члановима у Сједињеним Америчким Државама и Канади да спроведу посебан пост у корист жртава глади и суше у Етиопији. То није био први пут да су чланови Цркве помогли у међународним кризама: најистакнутији, када је Бригам Јанг установио програм „фармери Индијанцима“ током насељавања територије Јуте; мормонске жене донирале су више од 200.000 мерица пшенице за сиромашене после Првог светског рата; хране и лекови су дистрибуирани широм ратом разорене Европе 1946-1947. године; чланови су се удружили са онима других вера у помагању након земљотреса у Грчкој 1953. године, а затим су обезбедили велику помоћ избеглицама након сукоба у Вијетнаму.
Резултати захтева Првог председништва 1985. године за прилозима од посебног поста (уздржавање од хране и воде два узастопна оброка) далеко је превазишао очекивања црквених вођа. То је резултирало донацијом неких 6.4 милиона долара. Црква је тада склопила партнерство са другим организацијама међународне помоћи за испоруку хуманитарне помоћи у ратом разорену и сушом погођену Етиопију.
Освртом на ове успешно организоване напоре 1990. године, председник Томас С. Монсон обавестио је чланове Цркве: „Наша одговорност је да пружамо помоћ као и наду гладнима, онима без крова над главом и угњетенима, како у земљи тако и у иностранству.”
Хуманитарна организација СПД, фокусира се на „хитно реаговање“ у ванредним ситуацијама, покушај да се одговори на непосредне и дугорочнуе потребе у природним катастрофама као што су недави циклон на пацифичком острву Вануатуу, где је хитна испорука дистрибуирана. Већ дуги низ година медицински волонтери су обучавали колеге у земљама у развоју техници неонаталне реанимације. Сада је тај програм проширен и на бригу о мајкама. У покушају да се повећа индивидуална финансијска самосталност, хуманитарни добровољци обучавају локално становништво о производњи хране и исхрани. Други фокус наглашава дијагностификовање и лечење проблема са видом истовремено обезбеђујући опрему и потрошни материјал за очне прегледе и могуће операције. У многим деловима света доступност залиха чисте воде је ограничена. Добротворна организација СПД помаже у изградњи водоводних и канализационих система који омогућавају заједницама много погодније и чистије снабдевање водом. Добротворна организација СПД такође сарађује са другим хуманитарним организацијама у споровођењу кампања вакцинације ради смањивања болести које се могу спречити. Прошле године, на пример, скоро 60.000 инвалидских колица обезбедило је већу мобилност многих којима су била потребна. Завршна акција помагања сиромашнима обухватила је низ пројеката у заједници који се фокусирају пре свега на избегличке популације широм света.
У јуну 2014. године, др Џорџ Бенет, анестезиолог из Ајвинса у Јути, путовао је у Таџикистан као медицински тренер. Бенет и његова супруга, Марсиа, сарађивали су са локалним здравственим званичницима, лекарима, бабицама и медицинским сестрама из целе земље на увођењу нове технике за здравље мајки.
Бенетови, који су у својим 70-им годинама, служили су скоро једанаест година као волонтери у међународном програму заштите мајки и новорођенчади, али сада својим црквеним добротворним напорима прикључују пилот програм развијен од стране Jhpiego, непрофитне здравствене организације повезане са Универзитетом Џонс Хопкинс и Светском Здравственом Организацијом.
Ова техника помаже у решавању постпорођајног крварења, некада водећег узрока смртности породиља у Таџикистану; спровођење ове технике већ је значајно смањило број смртних случајева.
„Када идете и поучавате, донирате неопходну опрему, а онда подржавате њихове напоре на пројекту, примећујете успех - они заиста успевају у томе,“ рекла је Марсија Бенет. „То се дешава када знате да сте учинили нешто добро за здравствену праксе неке земље.“
На другом континенту, др Арчибалд Лајл, онколог у пензији и шест година волонтер Добротворне организације СПД, организовао је тим који ће одговорити на потребе једине болнице за лечење рака у Парагвају.
„Слали смо истражне тимове специјализованих лекара, један по један, тако да не превладају локалне медицинске раднике“, објаснио је Арчибалд. „Желели смо да проценимо њихове потребе и развијемо програме који ће им помоћи у пружању најбоље заштите у њиховој земљи.“
Арчибалдов пројекат је на крају обезбедио програме обуке која је укључила предложене хируршке технике и помогла локалцима да максимално увећају ефикасност и ефективност опреме коју већ имају.
„Немамо намеру да поново креирамо локалну инфраструктуру“, објашњава Густаво Естрада, директор црквених хуманитарних служби за операције на терену. „Локални проблеми захтевају локална решења и користе локалне ресурсе. Ми смо партнери са организацијама које су развиле локалне поставке, тако да можемо постићи највећи утицај на потребе.“
Локализован напор у Етиопији 1985. године обележио је прво коришћење посног приноса у сврху хуманитарне помоћи. (Посни приноси се обично користе за помагање и подршку чланова Цркве који су у потреби, на локалном нивоу). Чланови су наставили да се одазивају са добровољним донацијама и, до 1991. године, позивани су да у реду ‘остало’ стандардног обрасца за прилоге упишу „хуманитарне потребе“. Године 1996, у образац за прилоге додат је посебан ред „хуманитарни“. Све донације хуманитарних фондова, средства добровољно приложена од стране чланова широм света, директно подржавају напоре Цркве да помаже онима у невољи широм света, без обзира на веру, расу или околности. Додатне трошкове донираних испорука, обуке и доставе сноси Црква тако да донирана средства директно утичу на појединце којима је потребна помоћ. Вође црквене хуманитарне помоћи такође сарађују са другим здравственим, хуманитарним и невладиним организацијама (НВО) како би увећала своје напоре на терену.
Обележавајући 30 година од првог захтева за добровољно донирањесредстава, хуманитарни домет Цркве сада се протеже далеко изван граница сопственог чланства и досеже до стотине хиљада појединаца, посебно у земљама трећег света или у неразвијеним земљама. На пример, 2014. године помоћ је досегла 131 земљу и утицала на скоро 1,2 милиона особа.
„Такво милосрђе је више од хуманитарне помоћи,“ објашњава Шерон Јубанк, генерална директорка Добротворне организације СПД. Када се спроводи по исправним начелима наглашава достојанство, људске вредности, сарадњу, јединство, жртвовање и гаранцију да нико није превише сиромашан или превише немоћан или превише маргинализован да би допринео нечим вредним.“