4 ФЕБРУАРА 2017
На CCM-у енглеске мисије Лондон југ (где се председници кочића, председник мисије и обласна Седамдесеторица саветују заједно), постоји традиција да сваки састанак почиње презентацијом фотографија свих чланова крштених у претходна три месеца. На фотографијама је често нови члан обучен у бело са члановима породице, мисионарима, и особом која je извршила крштење.
На недавном састанку посебно ме је заинтригирала једна фотографија! На њој је, обучен у бело и загрљен са једним човеком, био драги пријатељ Клајв кога се сећам са сличне фотографије од пре скоро двадесет година.
Године 1998, велики број искустава пробудио је у Клајву осећај духовне глади. Након што је од колеге с посла добио Мормонову књигу, одлучио је да се одвезе до састајалишта одељења Слау и присуствује црквеним састанцима. Ушетао је кроз врата са жељом да учи. Као бискуп, поздравио сам Клајва и одушевио сам се што је желео да учи о цркви. Два мисионара су била при руци и са великом пажњом су водила рачуна о свом новом пријатељу. Након неких тешких одлука и значајних промена, Клајв је крштен неколико недеља касније и кренуо је путем вере и посвећености као члан Цркве Исуса Христа светаца последњих дана.
Много година касније, и сада у неком другом одељењу и кочићу, Клајв је добио прилику да са колегом са посла разговара о Цркви. Након бројних разговора и снажног подстицаја, поклонио је свом пријатељу Мормонову књигу (у коју је записао своје сведочанство).
После неког времена, Клајв је био у свом локалном одељењу током презентације о три компоненте обласног плана: „Доведите прјатеља”, „Постаните духовно и временски самостални” и „Пронађите претка”. Док је Клајв седео тамо, сетио се свог пријатеља коме је дао Мормонову књигу. Окренуо се својој жени и рекао: „Имам пријатеља кога могу позвати у цркву“.
Клајв је поступио према свом надахнућу и телефоном је позвао пријатеља. Позвао га је у цркву, и догоговорио се са њим да се нађу на паркингу испред. Дошла је недеља а и његов пријатељ, који је уживао на служби и осећао се добродошлим. Његов пријатељ се касније упознао са пуновременим мисионарима који су му давали дискусије. Можете ли да замислите Клајвову велику радост када га је неколико недеља касније његов пријатељ замолио да га крсти? Са задовољством је прихватио позив!
Ово је фотографија коју сам видео тога дана која је учинила да ми срце поскочи од радости.
Исус је поучио: „А потрудите ли се све време своје узвикујући обраћење народу овоме, премда само једну душу приведете к мени, колика ли ће бити радост ваша с њоме у краљевству Оца мога.”[1]
Клајв је осетио ту радост јер је следио упутство обласног председништва и позвао свог пријатеља да дође у цркву. Претходно је водио бројне разговоре о Јеванђељу и дао му Мормонову књигу - све су то дивне ствари. Право задовољство уследио је када је одговорио на подстицаје духа и упутио тај позив. Сам позив је био веома важан и неопходан; без њега његов пријатељ никада не би дошао у цркву и на крају се никада не би обратио у Јеванђеље Исуса Христа.
Уверен сам да је свако од нас примио надахнути позив - „Довести пријатеља Њему“ - позив који сви можемо следити и применити у свом животу. Клајвов пример је један од многих који сведоче о радости коју доживљавамо када упутимо позив. Био сам сведок таквих примера и доживео сам их.
Надам се да ћемо сви тражити надахнуће да идентификујемо позиве које можемо упутити својим пријатељима. И надам се да можемо имати веру да наставимо даље и да позивамо како бисмо доживели исту ту радост.