Мормонска историја и верска слобода
Као једна од најбитнијих људских слобода, верска слобода је драгоцена за све људе. Ипак, она има посебан значај за оне групе које су у једном тренутку откриле да су непопуларне или рањиве због својих верских уверења. Ово важи чак и у релативно слободним и толерантним Сједињеним Америчким Државама, где су верска толеранција и слобода увек били идеал, али нису увек били и пракса. Од раних америчких баптиста и квекера до католика, муслимана и Јевреја, мањинске верске групе у Америци су осетиле жаоку прогона због своје вере и свог настојања да живе по њој.
Као мањинска вера у Америци, мормони су такође повремено доживљавали нетолеранцију, укључујући неке од најозлоглашенијих верских прогона у америчкој историји. Када је Џозеф Смит основао Цркву Исуса Христа светаца последњих дана почетком 19. века, њени припадници често су се суочавали са сумњом и непријатељством. Како је Црква расла и привлачила нове обраћенике, следио је сукоб са другим групама, од којих су многи били последица јединствених верских обреда и веровања Мормона.
Сукоби су у том периоду често ескалирали до застрашивања, а понекад и до насиља. Руље и милиција у више наврата су приморали мормоне на исељавање, палећи њихове куће и уништавајући усеве. Један посебно смртоносни сукоб догодио се 1838. године, након што је гувернер Мисурија наредио да се сви мормони или истерају из државе или „истребе.” Насилна руља напала је једно рурално насеље и растерала његове мормонске насељенике, масакрирајући 17 мормонских мушкараца и дечака. У светлу овог и других инцидената, свеци последњих дана тражили су помоћ и заштиту од државне и народне владе. Саосећајни пријатељи Цркве покушали су да помогну, али мормони нису примили обештећење.
Ти дани насиља и мормонска погранична насеља сада су далеко иза нас - Црква Исуса Христа светаца последњих дана је од тада постала глобална и надалеко поштована вера. Али историјске опомене и даље остају. У светлу ових и других искустава у својој историји, Мормони памте да верску слободу не треба узимати здраво за готово.
Учења о верској слободи
У међувремену, прве црквене вође попут Џозефа Смита поучавале су важности верске слободе коју су тражили. Црквене вође поучавају да верска слобода није била важна само за мормоне, него за све. Џозеф Смит је био посебно великодушан проносилац тих начела. На пример, у првом мормонском насељу Наувуу, у Илиноису, Смит је рекао:
„Пошто се показало сам да сам вољан пред Небесима да умрем за ‘мормона,’ одважно објављујем пред Небесима да сам исто тако спреман да умрем у одбрани права презбитеријанца, баптисте, или неког доброг човека или неке друге верске заједнице; јер исто начело које би газило права светаца последњих дана газило би и права римокатолика, или неке друге верске заједнице која је непопуларна и сувише слаба да се сама брани.”
Касније је Смит увео градску уредбу која ће штитити слободе људи свих вера - укључујући и нехришћане - у Навуу. Ове групе ће уживати „слободу толеранције и једнаке повластице у овом граду.”[1] Џозеф Смит је препознао да обезбеђивање верске слободе значи да је загарантована свима. Значај слободе савести и вероисповести такође је наведен 1842. године, као један од тринаест црквених чланака вере: „Истичемо неоспорно право да поштујемо Свемогућег Бога према сопственој савести, и свим људима признаjемо исто право да поштуjу како, где и кога желе.”
Црквене вође после Џозефа Смита наставиле су да поучавају о верској слободи. Џејмс Е. Талмиџ, дугогодишњи апостол Цркве, написао је 1899. године да „свеци последњих дана проглашавају своју неограничену верност начелима верске слободе и толеранције. Они потврђују да је слобода да славе Свемогућег Бога како им савест диктира, једно од основних и неотуђивих права човечанства.” Џ. Рубен Кларк, члан Првог председништва Цркве, поучавао је 1935. год. да је гаранција верске слободе од виталног значаја у јавном животу, јер „испод и иза свега што се налази у нашим животима, све што радимо у нашим животима, је наша религија, наше богослужење, наше веровање и вера у Бога.”[2]
Апостол Брус Р. Меконки написао је 1985. године да је верска слобода „ на неки начин, најосновнија од свих доктрина” јеванђеља. Ово важи за свеце последњих дана, јер, како је објаснио, начело слободе избора - урођене слободе да се бирају и испољавају верска и морална уверења - истиче сва друга витална мормонска учења и доктрине. Људско достојанство и слобода избора почивају на слободи савести.[3]
Данашње црквене вође настављају да понављају и наглашавају ова начела, објашњавајући шта је верска слобода и зашто је важна. Старешина Далин Х. Оукс је често говорио о потреби да се очува верска слобода у време све мањег поштовања религије. У важном говору на Универзитету Чепмен у фебруару 2011. године, он је заговарао начело верске слободе и истакао забрињавајуће трендове који је данас угрожавају. Старешинa Квентин Л. Кук је такође охрабрио свеце последњих дана да „се залажу за верске слободе и морал.” Ове савремене црквене вође понављају учења о верској слободи која су била део мормонске вере од почетка.
Заговорници верске слободе
Мормони негују верске слободе преданошћу својој историји и својој вери. Али, док имају посебне разлоге да цене верску слободу, не полажу посебно право на њу; попут Џозефа Смита, мормони желе да виде ове слободе очуване и заштићене за све. У време када су изазови верске слободе све већи, одговорност свих људи од вере и савести је да разумеју и унапреде ову основну људску слободу за себе и своје суседе. Мормони сматрају да имају довољно разлога да задрже ову обавезу.
[1]History of The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints, 5:498–99; 4:306.
[2]James E. Talmage, The Articles of Faith (1899. год.), стр. 406; J. Reuben Clark, in Conference Report, апр. 1935. год., стр. 94.
[3]Bruce R. McConkie, A New Witness for the Articles of Faith (1985. год.), стр. 655; такође видети W. Cole Durham, “The Doctrine of Religious Freedom,” BYU devotional address (3. април 2001. год.).
http://www.mormonnewsroom.org/article/religious-freedom-matters-mormons