Пре неколико година ме је обузео необичан кашаљ. Након медицинских консултација и лекова, ништа није успевало. Моје тело се потпуно распадало. Нисам могао да спавам четири дана. Стигла је субота, али није било олакшања. Затекао сам се, у недељу у раним јутарњим сатима, како се молим Господу за Његову моћ. Упркос томе, нисам имао мира, али ми је пала на памет реченица: „Вратићу ти се.” Тачно сам знао контекст ове реченице. Причао сам са свецима кочића Оеирас у Португалу шта је обред (причест) и како се „у бредима његовим објављује моћ божанске природе” (1)
Почео сам објашњавајући да је причест обред, радња, чин, али то постаје другачији чин, постаје свети чин. Зашто? Прво, зато што представља или боље речено јесу симболи Спаситеља и његове откупитељске мисије; друго, ови чинови имају повезаност са заветима; треће, њима се управља снагом светог свештенства, по реду Сина Божјег, и, на крају, они су повезани са именом Исуса Христа, именом које има моћ.
Наставио сам да објашњавам да сваки комад хлеба и воде благословен влашћу светог свештенства представља тело и крв Христову. Ово је нови завет (2), али појединачан и веома личан. Председник Далин Х. Оукс је поучио: „Због тога што је сломљен и покидан, сваки комад хлеба је јединствен, баш као што су појединци који учествују у њему јединствени. Сви ми имамо различите грехе за које треба да се покајемо. Сви ми имамо различите потребе да будемо ојачани кроз Помирење Господа Исуса Христа, кога се сећамо у овом обреду” (3). Сваки комад хлеба се дели појединачно и свака чаша воде се узима појединачно – то је позив – „Устаните и дођите к мени да ставите руке своје на ребра моја, и да додирнете белеге од клинова на рукама мојим и ногама мојим, да можете знати да сам ја Бог Израелов, и Бог целе земље, и да бејах погубљен за грехе света.”(4)
Сваке седмице имамо прилику да будемо Његов сведок. Сведок Његовог имена, имена које има моћ.
Када Петар и Јован исцелише „човек(а) хромог из утробе матере своје” (5), „наиђоше на њих свештеници, и војвода црквени, и садукеји”, (6). Шта је било толико важно да су се владари религиозног друштва „окупили”? Чега су се плашили? „И метнувши их на средину питаху: Којом силом или у чије име учинисте ви ово?” Петар је одговорио: „У име Исуса Христа”. Дакле, Петру и Јовану је било наређено, „да ништа не спомињу нити да уче у име Исусово” (7). Поставио сам изазов свецима из Оеираса да сврсисходније учествују у причести, обећавајући да ће се Господ Исус у својој моћи вратити да нам помогне. Сада је био мој ред да имам изазов да ставим све у шта сам веровао на пробу.
Чак и са потпуно исцрпљеним и болним телом, и са кашљем који ми није давао мира, одлучио сам да учествујем у причести те недеље. Знао сам како да извучем моћ из причести: „ово чините за мој спомен” (8). Тог дана сам узео причест са срцем пуним захвалности за Сина Божјег, обавијен мислима о Његовој земаљској мисији. Пожелео сам да се тај тренутак никада не заврши. На крају причесног састанка, схватио сам да сам престао да кашљем. Тако се наставило цео дан. Испунио сам своје задужења у служби, вратио се кући и пао у дубок сан са сведочанством о имену мог Спаситеља и Његовој откупљујућој моћи.
- Учење и завети 84:20
- Лука 22:30
- Dallin H. Oaks, „Introductory Message” (обраћање са семинара за нове председнике мисија, 25 јуна 2017), 2. стр.
- 3. Нефи 11:14
- Дела апостолска 3:1–6
- Дела апостолска 4:1
- Дела апостолска 4:18
- Лука 22:19