Да ли сте икада били у проблематичној ситуацији и осетили да вам је потребно Господње вођство? Он вас познаје и даје вам вођство онда када ће вам бити од највеће помоћи. Можемо увећати своје шансе да осетимо и разумемо Његово вођство.
Имамо вођство које нам је доступно на много начина. Имамо приступ Светим писмима и речима живих пророка и апостола. Примамо вођство од других вођа и оних који су нам блиски. Вођство можемо примити преко снова, визија или посета, али већину директног надахнућа добијамо преко тихог, тананог гласа Духа. Господ је рекао: „…Казаћу ти у уму твоме и у срцу твоме Духом Светим… Eво, гле, то је дух откривења…”1 На ум нам долазе мисли, а у срце осећања. Дух може да комуницира са нама преко мисли и осећања. Ако нисмо пажљиви можемо пропустити ту врсту комуникације.
Председник Бојд К. Пакер је поучио: „Дух не скреће нашу пажњу тако што виче или нас продрма тешком руком. Уместо тога, Он шапуће. Милује веома лагано тако да ако смо преокупирани, можда га уопште не осетимо…
Понекад ће притиснути довољно чврсто како бисмо обратили пажњу. Али у већини случајева Дух ће се, ако не обратимо пажњу на нежни осећај, повући и сачекати док не дођемо до тражимо и слушамо…”2
Ако надахнуће Духа обично долази преко мирних мисли и нежних осећања како можемо увећати своју способност да препознамо то надахнуће? Ако нам је неко шапутао и нама је било тешко да га чујемо, природно је да ћемо покушати да смањимо другу буку која је ометала шапутање и покушати да се приближимо особи која нам шапуће.
Постоје ствари у нашим животима које стварају духовну „буку” и могу ометати нашу способност да разумемо или чак осетимо надахнуће од Духа. Већина медија доступних данас није подстицајна и може стварати духовну буку у нашим животима. Такође, можемо да будемо толико окупирани друштвеним медијима и да будемо веома усредсређени на своје дигиталне уређаје да можемо да пропустимо тихо време изван буке света које нам помаже да осетимо надахнуће од Господа. Грех ствара духовну буку у нашим животима. Покајање, прикладно светковање Шабата и проналажење тихог времена за проучавање Јеванђеља, размишљање и молитва приближавају нас Господу и утишавају буку света. Тиме се увећава нашa способност да осетимо и разумемо мисли и осећања који долазе од Светог Духа.
Треба да будемо пажљиви да не бисмо покушавали да тражимо или инсистирамо на Господњем вођству у свему. Старешина Далин Х. Оукс је поучио: „Жеља за Господњим вођством је снага, али она мора бити пропраћенa разумевањем да наш Небески Отац многе одлуке препушта нашем личном избору. Лично доношење одлука је један од извора раста који треба да искусимо у смртности…
Треба да проучавамо у свом уму, користећи снагу размишљања коју је наш Творац усадио у нас. Тада треба да се молимо за вођство и делујемо у складу са њим ако га примимо. Ако не примимо вођство, треба да делујемо по свом најбољем нахођењу. Особе које се истичу у потрази за откровитељским вођством у вези са темама на које Господ није одлучио да нас усмери, могу да изаберу одговор из сопствене фантазије или пристрасности, или чак могу добити одговор путем лажног откривења.”3
Када живимо свој живот у складу са нашим заветима и проналазимо начине да искључимо буку света око нас, лакше можемо примити вођство од Господа кад га нам Он нуди.
1 УИЗ 8:2-3
2 Boyd K. Packer, The Candle of the Lord, Ensign, јан. 1983, стр. 53.
3 Dallin H. Oaks, Our Strengths Can Become Our Downfall, Ensign, окт. 1994, стр. 13-14