Праштање које нам Бог препоручује је величанствено и умирујуће, чак и ослобађајуће и надахњујуће. Нема никакве везе са стискањем зуба и гутањем зла које смо претрпели, нити са лажном великодушношћу. Истинско праштање проширује наш поглед на свет како бисмо могли да препознамо и ценимо Божји план за нас лично.
Синови Јаковљеви првобитно су намеравали да убију(1) Јосифа, али су га уместо тога бацили у празну јаму(2), а потом га, из похлепе за добитком(3), продали у ропство. У Египту је био бачен у тамницу због својих моралних начела(4). Зар то не би било довољан разлог да Јосиф буде огорчен?
Јосиф је пуштен из тамнице јер је протумачио фараонов сан о седам родних година након којих следи седам гладних година.(5) Током седам родних година складиштио је огромне количине жита.(6) Током седам гладних година, „беше глад по свим земљама а по свој земљи мисирској беше хлеба”.(7) Отац Јаков је послао своје синове у Египат да купе жито како би могли да преживе и не умру.(8) Када су обавили куповину, Јосиф је вратио новац у џакове његове браће(9). Следећи пут, када су дошли по нову количину жита, браћа су желела да плате и прву куповину. Али их је Јосиф претекао речима: „Будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашег метнуо је благо у вреће ваше; Новци су ваши били у мене.”(10) На драматичан начин, Јосиф је успео да доведе целу своју породицу у Египат. Открио се својој браћи у сузама: „Ја сам Јосиф, брат ваш, ког продадосте у Мисир. А сада немојте жалити нити се кајати што ме продадосте овамо, јер Бог мене посла пред вама ради живота вашег. […] И тако нисте ме ви оправили овамо него сам Бог, који ме постави оцем Фараону и господарем од свега дома његовог и старешином над свом земљом мисирском.”(11) Од тада се Јосиф великодушно старао о својој широј породици. После смрти њиховог оца Јакова, браћа су се уплашила његове освете и затражила опроштај: „Опрости безакоње слугама Бога оца твог. А Јосиф заплака се кад му то рекоше. […] А Јосиф им рече: Не бојте се, зар сам ја место Бога? Ви сте мислили зло по ме, али је Бог мислио добро, да учини шта се данас збива, да се сачува у животу многи народ.”(12)
За Јосифа је опроштај био радост: да га браћа нису продала у ропство у Египат, никада не би прошао цео Египат; никада не би могао да спасе животе хиљада људи захваљујући ускладиштеном житу. Када су његова браћа желела да плате за жито, он није прихватио новац, него је сматрао поновно спајање са својом браћом као небеску награду. Није чак приписао себи заслугу што им је тајно вратио новац, већ је то објаснио као Божји дар његовој браћи. Када им се открио, изразио је захвалност и разумевање за Божји план и задатке које је добио(13). Зато није замерио својој браћи њихово окрутно понашање. Видео је у њиховом делу врата кроз која је могао постати благослов својој породици и хиљадама других људи.(14) Јосиф није никада одступио од тог става. И после смрти свога оца, поново је потврдио браћи да му је Бог, иако су они имали зло намеру, дао прилику да благослови многе.
Такав увид ни на који начин не значи правдање, умањивање или подршку злу. Али ослобађајуће је када у својим искушењима призовемо Бога и дамо Му прилику да кроз наш бол буде благослов другима. Испробајте. Донесите свесну одлуку. Вредно је.
{1} Прва књига Мојсијева 37:17–21.
{2} Прва књига Мојсијева 37:24.
{3} Прва књига Мојсијева 37:26.
{4} Прва књига Мојсијева 39:8–20.
{5} Прва књига Мојсијева 41:29-30.
{6} Прва књига Мојсијева 41:49.
{7} Прва књига Мојсијева 41:54.
{8} Прва књига Мојсијева 42:2.
{9} Прва књига Мојсијева 42:25.
{10} Прва књига Мојсијева 43:23.
{11} Прва књига Мојсијева 45:4-8.
{12} Прва књига Мојсијева 50:15-20.
(13) Упоредите Учење и завети 59:21.
(14) Упоредите Moјсије 5:11.