5. јуна обележава се Светски дан животне средине – глобална иницијатива која има за циљ подстицање дијалога и решавање проблема у вези са екологијом. У разним религијама, природа има дубок значај, тако што често служи као свети симбол вере. Усклађена са хришћанским погледима на природу, Црква Исуса Христа светаца последњих дана подстиче своје чланове да прихвате свет природе као манифестацију захвалности и слављења Бога. Покојни апостол старешина М. Расел Балард је нагласио важност укључења у природу када је нагласио „да бисмо истински поштовали Створитеља, морамо ценити његове творевине. Морамо планирати да одвојимо време да посматрамо чуда природе.” У све заузетијем свету, старешина Балард саветује члановима Цркве да „застану и помиришу руже” као начин да се поново повежу са Богом, другима и самим собом.
Лична свест
У Библији, Бог подстиче: „[Будите мирни] и познајте да сам ја Бог.” У данашњем друштву које се брзо развија, постизање тог мира је изазов, посебно за млађе генерације. Међутим, пандемија Ковид-19 је, многе натерала у изолацију, нудећи лични ресет и поучавајући вредности присутности и свесности. Једна све популарнија метода вежбања усредсређености је провођење више времена у природи. Научно доказано да побољшава ментално благостање и подстиче позитивно размишљање, интеракција са околином не само да подстиче мир, него и унапређује психолошко здравље. Природа утиче на самоиспитивање, утичући на многе да уроне дубље у себе како би стекли лични увид и унутрашњи спокој.
Мост до божанског
Бивши председник Цркве Џон Тејлор је приметио: „Било да посматрате птице, звери или људски систем, видећете нешто изузетно лепо и хармонично, вредно размишљања да постоји Бог. У све секуларнијем свету, концепт постојања Бога се често занемарује. Ипак, урањање у природу често подстиче на постављање дубљих егзистенцијалних питања. Старешина Стивен Л. Ричардс, још један покојни апостол Цркве, изједначио је лепоту са „чистом религијом”, изјавивши „да неко разумно биће, то јест личност, може уопште имати концепт о Богу само у окружењу лепоте и изузетне љупкости”. За свеце последњих дана, сусрети са божанским се често дешавају у природи, о чему сведочи обнова Цркве, која је почела у шумарку где је Џозеф Смит млађи видео Бога и Исуса Христа. Природа служи као проводник за повезивање са божанским, подстичући појединце да траже духовна искуства.
У складу са многим другим верским традицијама, чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана позвани су да буду управитељи над земљом, посматрајући природу као мост до Бога. Кроз природу људи уче да „[буду мирни]” и откривају да је Бог можда ближи него што су раније мислили.