За многе у свету мало тога је драгоценије од слободе. Слобода - моћ да живите по свом избору - је једна од важних извора људског достојанства. Исправно уживање слободе такође је једна од важних одговорности људи. И даље се боримо са тиме како да дефинишемо наше слободе, како да их разумемо, и како би требало да их негујемо и прилагођавамо. У сржи ових питања налазимо најважнију од свих слобода: слободу вероисповести.
Шта је слобода вероисповести?
Насупрот ономе што би се могло претпоставити, верска слобода није само слобода богослужења или веровања на свој начин, иако су то њени суштински делови. Нити је само за религиозне људе. Верска слобода је заправо дубља, шира и важнија него што већина то схвата.
На најосновнијем нивоу, верска слобода је право људи да мисле, делују и изражавају оно у шта дубоко верују, према својој моралној савести. У ствари, верска слобода је увек ишла уз „слободу савести” - слободу да развијамо морална уверења, држимо их се и поступамо у складу са њима. Дакле, док верска слобода обухвата слободу вероисповести и посвећеност, протеже се и далеко изван тога, укључујући слободу деловања - слободу јавног говора, живљења у складу са личним моралним начелима и залагања за властиту моралну визију друштва. Ширина верске слободе и њен однос са слободом савести помаже да се објасни зашто је верска слобода важна за све, не само за вернике.
Сједињене Америчке Државе имају дугу и изузетну традицију верске слободе, врлине која је уграђена у оригинална државна документа и увеличана од стране њених оснивача. У САД слобода је подигнута на пиједестал. Према закону о људским правима, верска слобода је прва међу основним слободама и често се назива „прва слобода.” Тако се назива јер омогућава друге људске слободе и штити их, попут слободе говора.
Заиста, култура слободе и мирне демократије у Сједињеним Државама у великој мери је произашла из њеног чврстог поштовања верских слобода
Попут Сједињених Америчких Држава, многе друге државе су такође признале ову најважнију слободу и претвориле је у централну политику сопствених влада.
Уједињене нације су, у својој Универзалној декларацији о људским правима (1948. год.) и многим другим споразумима од тада, идентификовале верску слободу као „основно људско право.”
Верска слобода и друштво
Ово основно право је нужно у различитим друштвима модерног света, где се права и интереси различитих странака често сукобљавају. Пошто је потенцијал за развијање непријатељства највећи тамо где су разлике највеће или где већина доминира, слобода вероисповести је одлучујућа, јер омогућава људима различитих уверења по питању основних истина да живе заједно у миру. Пажљив однос према овој слободи штити све групе и појединце, укључујући и најугроженије, без обзира да ли су верници или нису. Када се поштује, верска слобода помаже да се избегне насиље и изглади конфликт.
Народи широм света који су неговали верску слободу сведоци су њеног позитивног утицаја на друштво. Иако су случајеви верског екстремизма нарушили јавни углед религије, научници признају да је религија од виталне користи, између осталог доносећи хармонију и стабилност у друштва која је подржавају. Наука недвосмислено показује да религиозни људи обично имају развијенију грађанску свест, великодушнији су и бољи су суседи од оних који нису религиозни. Емпиријски подаци такође указују на то да верски слободна друштва уживају многе друге погодности, укључујући виши ниво других слобода, у односу на она у којима је религија потиснута или је у неповољном положају. Ове предности су додатни разлози због којих религија треба да се слободно развија у друштву. [1]
Поштовање верских слобода не значи одбацивање других слобода и друштвених интереса или поткопавање закона; верска слобода делује заједно са другим легитимним интересима у друштву. Влада има пресудну улогу да осигура јавну безбедност и да посредује у сукобу неких права са другима. У Сједињеним Америчким Државама, одржавамо здраву независност цркве и државе, иако не треба да одвајамо морални утицај религије од јавних послова државе. Верска слобода не искључује друге интересе, али као „првој слободи,” треба јој указати дужно поштовање.
Мормони и верска слобода
Чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана имају велик разлог да поштују верску слободу. Историји која је с времена на време укључивала верски прогон, Мормони су нарочито захвални за слободу да говоре и живе у складу са својим уверењима и вером. Верска слобода је у ствари од самог почетка била значајна за мормоне. Оснивач Цркве, Џозеф Смит је био јак и великодушни заговорник овог начела, и признао је да је од пресудне важности за све стране да га подрже. „Одважно објављујем под Небом,” рекао је, „да сам исто тако спреман да умрем у одбрани права презбитеријанаца или баптиста, или неког доброг човека или неке друге верске заједнице; јер исто начело које би газило права светаца последњих дана газило би и права римокатолика, или неке друге верске заједнице.”
Током насељавања Мормона у 19. веку, Смит је такође истакао важност верске слободе увођењем градске уредбе која је гарантовала верску слободу становницима свих вера. Слобода савести и вероисповести укључена је у црквене Чланке вере, који објашњавају: „Истичемо неоспорно право да поштујемо Свемогућег Бога према томе како нам већ савест казуjе и свим људима признаjемо право да поштуjу како, где и кога год желе.” [2] Мормони су чврсто посвећени верској слободи и њеној заштити.
Главни изазови верске слободе
Положај верске слободе и слободе савести у Сједињеним Државама није толико лош као што је то случај у неким деловима света. У данашње време религиозни и савесни људи у Америци генерално се не суочавају са физичким насиљем или принудом као што је то понекад случај у другим државама. Међутим, слобода вероисповести и савести у Сједињеним Америчким Државама је ипак у опасности. Друштвене и правне промене истискују ову слободу на нове и веома проблематичне начине. Американци који су је дуго узимали здраво за готово подсећају се на њену вредност.
Изазови верске слободе произилазе из многих извора. Све веће залагање за права хомосексуалаца прети да ограничи верску слободу на бројне начине. Промене у здравству угрожавају права оних који гаје одређена морална уверења о људском животу. Ови и други догађаји изазивају сукоб и почињу да се намећу верским организацијама и савесним људима. Они прете, на пример, ограничавањем начина на које верске организације могу да запошљавају и управљају својом имовином. Доводе до насиља у верски обојеним универзитетима, школама и друштвено-услужним ентитетима. Такође резултирају укоравањем појединаца који делују у складу са својим начелима - од лекара и других стручњака до родитеља. У овим и многим другим околностима, видимо како се верска слобода и слобода савести суптилно али сигурно урушавају. Од подједнаког значаја је и то што су законске одредбе настале да би заштитиле ове слободе често површне - штитећи ове слободе само у најужем смислу. У многим аспектима јавног живота, верска слобода и слобода савести се увлаче у сукобе који могу да их сузбију.
Захтеви верске слободе
Имајући у виду дубину ових конфликата и расправа које се понекад стварају, неопходно је да све стране буду уљудне док преговарају о овим веома важним питањима. То је једино исправно, јер квалитети људског достојанства који су део верске слободе такође дају право свим људима да поштују и изражавају своје ставове. Свака група, укључујући верне појединце и организације, одговорна је да наведе своје ставове разумно како би дала допринос садржајној дискусији. Као суграђани увек би требало да говоримо љубазно и да показујемо стрпљење, разумевање и саосећање за оне који се не слажу са нама. Добру вољу негујемо тако што је сами показујемо. [3]
Верска слобода, или „слобода савести,” дуго је била темељ демократије. Дуго закопана и узимана здраво за готово, сада изазива велику забринутост. Американци имају потребу - укључујући свеце последњих дана - да се привикну на ту слободу и поново јој се врате. Слободно друштво посвећено верској слободи и слободи савести захтева да сви његови чланови воде рачуна о заштити слобода других. Одржавање ове најосновније људске слободе и хармоније која је прати императив је за све нас.
[1] Видети Robert D. Putnam and David E. Campbell, American Grace: How Religion Divides and Unites Us (Simon and Schuster, 2010); Brian J. Grim and Roger Finke, The Price of Freedom Denied: Religious Persecution and Conflict in the Twenty-First Century (Cambridge University Press, 2010. год.).
[2] Видети LDS Newsroom, “Selected Beliefs and Statements on Religious Freedom of The Church of Jesus Christ of Latter-day Saints.”
[3] За више објашњења о посвећености Цркве Исуса Христа светаца последњих дана грађанској расправи, видети LDS Newsroom, “The Mormon Ethic of Civility.”