6. НОВЕМБАР 2015
СОЛТ ЛЕЈК СИТИ — У видео интервјуу у петак у Солт Лејк Ситију, старешина Д. Тод Кристоферсон из Већа дванаесторице апостола Цркве Исуса Христа Светаца последњих дана потврдио је став Цркве о браку и навео промене у приручницима са црквеном политиком које се тичу истополних парова и њихове деце. Интервју ће помоћи члановима Цркве, медијима и јавности да боље разумеју контекст и сврху промена о којима се интензивно расправљало у медијима, на друштвеним мрежама и другде.
Промене су извршене ове недеље у Црквеном приручнику 1 (водич са политикoм и упутствима за локалне црквене вође) и одобрене су од стране Првог председништва и Већа дванаесторице апостола. Ревизије су наведене у писму послатом локалним црквеним вођама широм света.“
Транскрипт интервјуа старешине Д. Тода Кристоферсона
Мајкл Отерсон, генерални директор, Црквени односи са јавношћу: Како бисте описали своју улогу вође Цркве?
Старешина Д. Тод Кристоферсон, Веће дванаесторице апостола: Па, одговорности, наравно, укључују административне ствари, али прво и пре свега, то је свештеничка служба. И ми, моје колеге и ја, путујемo широм света у многа места, и у многим околностима чинимо оно што је Господ заповедио Петру и пасемо Његове овце. А имамо разумевања и за ова питања која су искрсла. Она су тешка, осетљива, погађају у срце и веома су стварна. А у питању је породица; ради се о љубави, а посебно љубави према Спаситељу и о томе како Он жели да помажемо људима, хранимо их и подижемо, и то је једина мотивација која чини основу наших напора.
Мајкл Отерсон: 5. новембра Црква је направила неке измене у свом приручнику а које су у вези са истополним браком, и у својој политици према деци истополних брачних партнера. Можете ли да објасните зашто је то било неопходно?
Старешина Кристоферсон: Истополне бракове сматрамо посебно тешком или значајном, озбиљном врстом греха који захтева подвргавање црквеном дисциплинском поступку. То значи да је дисциплински поступак обавезан - не налаже исход, али налаже потребу за дисциплинским поступком у таквим случајевима. То је изјава која уклања сва питања или сумње које се могу појавити. Свесни смо да су истополни бракови сада легални у Сједињеним Америчким Државама и неким другим земљама и да људи имају право да их склапају, ако тако одлуче, и ми то разумемо. Али то право не постоји у Цркви. То је разјашњење.
Мајкл Отерсон: Дакле, у последњих неколико година дошло је до усклађивања од стране Цркве у смеру разумевања и прихватања оних особа које привлачи исти пол, и до тога је, чини се, дошло прилично нагло. Шта је заправо подстакло промене у овом приручнику?
Старешина Кристоферсон: У извесној мери је потекло од питања која су искрсла у различитим деловима света и у Сједињених Америчких Држава. Са одлуком Врховног суда у Сједињеним Америчким Државама, јавила се потреба за истицањем разлике између онога што је легално и онога што је закон Цркве и закон Господњи и како одговорити на то. Дакле, ствар је јасна: у питању је разумевање тога шта је исправно а шта погрешно; у питању је чврста политика која не оставља места оспоравању или сумњи. Мислимо да је могуће и обавезно, и да је наша дужност као следбеника Господа Исуса Христа, да не доводимо у питање љубав, саосећање, помагање, братство и служење у чињењу свега што можемо за друге, истовремено се држећи Његових стандарда. То је био Спаситељев образац. Увек је био непоколебљив у вези са тим шта је исправно а шта погрешно. Никада није оправдавао или жмурио на грех. Никада га није редефинисао. Никада се није предомислио. Грех је био и јесте грех и то је наш став, али Његова самилост је, наравно, била непревазиђена и Његова жеља и спремност и проактивни напори да послужује, да исцељује, да благослови, да подигне и да наводи људе ка путу који води ка срећи никад нису престали. То је то. Нећемо престати са тим. Нећемо одустати од својих напора да помажемо људима да пронађу оно што доноси срећу, а знамо да је грех не доноси. И стога ћемо бити чврсти, јер не желимо да заводимо људе. Није добро збуњивати људе и наводити их на погрешно у вези са тим шта је истина, шта је исправно, шта је погрешно, шта води Христу а шта удаљава од Христа.
Мајкл Отерсон: Зашто су овде деца тих истополних партнера проблем?
Старешина Кристоферсон: Па, у одговору на ваше питање, дозволите ми да кажем да говорим не само као апостол у Цркви, већ као супруг, као отац и као деда. И попут других у тим трајнијим позивима, имам осећај самилости, наклоности и нежних осећања према онима који тако чине. Дакле, ова политика потиче из тог саосећања. Потиче из жеље да се заштите деца у својој невиности и свом младом узрасту. Када, на пример, постоји формални благослов и именовање једног детета у цркви, што се дешава када дете има родитеље који су чланови цркве, то за собом повлачи много тога. Прво, члански запис за њих. Повлачи задужење кућних учитељица и учитеља. Повлачи очекивање да ће они бити у Школици и другим организацијама Цркве. И то вероватно неће бити прикладно у кућном окружењу, у породичном окружењу где живе као деца чији су родитељи истополни пар. Не желимо сукобе које би то могло изазвати. Не желимо да дете мора да се бави питањима која би могла настати када се оно што осећају родитељи и оно што су очекивања Цркве веома разликује. А тако је и са другим обредима, од крштења па надаље, има времена за то ако, и када дете постане пунолетно, буде сматрало да је то оно што жели и информише се и донесе свесну одлуку о томе. На крају, за њих ништа није изгубљено ако је то правац у ком желе да иду. У међувремену, нису у положају у којем ће бити потешкоћа, изазова, сукоба који могу повредити њихов развој у веома младом узрасту.
Ситуација са полигамним породицама, на пример, и истополним брачним паровима и породицама заиста има паралелу. Генерацијама смо имали иста правила која се односе на децу у полигамним породицама коју нисмо подстицали на ове обреде, док су били у тим околностима и пре него што би постала пунолетна. Истом ситуацијом се бавимо овде, па је то нешто са чим имамо искуства. То је пракса која је заиста аналогна ономе што се дешава генерацијама.
Мајкл Отерсон: Постоји такође привремен захтев за особу која је постала пунолетна која можда жели да служи мисију у Цркви, али која потиче из истополне везе, породице. Потребно је да се одрекне идеје о истосполном браку. Не да се одрекне својих родитеља, него истополног брака. Шта мислите о томе?
Старешина Кристоферсон: Па опет, то је паралела са полигамијом. Свако ко потиче из полигамног окружења а жели да служи мисију, мора јасно разумети да је то погрешно и грешно и не сме се следити. Они се одричу полигамног брака. И овде је исти случај. Они морају порећи, или бољи начин да се то каже, сагласити се са доктрином и праксом Цркве у вези са истосполним браковима. Дакле, они се не би, као што сте рекли, одрекли својих родитеља, него њихове праксе.
Мајкл Отерсон: Старешина Кристоферсон, током протекле године доста пажње је посвећено веома истакнутој поруци Цркве да будемо правични према свима - идеја „правичност за све“, и та фраза се доста користе. Како се приступ правичност за све, посебно у односу на истополну привлачност, уклапа у овај разговор?
Старешина Кристоферсон: Веома доследно. То су заиста две стране истог новчића. С једне стране, сарађивали смо са другима и чинићемо то и даље у заштити права на посао, становање и слично за све. А с друге стране, треба да постоји поштовање и признавање права верске заједнице да постави своје стандарде и да живи у складу са њима и да поучава и придржава се своје доктрине, као што је у овом случају брак. Црква наравно не покушава да контролише ум, а људи имају различите ставове. Једини проблем је ако постоји залагање и лобирање људи и залагање против тог стандарда и врло јасног и изразитог става Цркве што се дешавало и дешава се.
Мајкл Отерсон: Постоје и други обреди попут благосиљања болесних када је беба болесна. Да ли та политика такође искључује такву врсту благослова, или је то само формално чланство?
Старешина Кристоферсон: Када говоримо о благословима, свештеничким благословима, који се дају онима који су болесни или желе благослов утехе или вођства, доступни су свима. Очекујемо да се то чини током целог њиховог живота, од детињства па надаље, онолико колико то желе родитељи или дете. То је нешто што смо жељни да дајемо.
Мајкл Отерсон: Дакле, ако је, на пример, у питању деда који, уз дозволу родитеља жели да благослови унука, то би било дозвољено, у смислу благослова исцељења или благослова због болети?
Старешина Кристоферсон: Свакако. Свакако. Где год постоји потреба за благословом, за саветом, за помоћи било које врсте која се може пружити, желимо то да чинимо.