Мормони или чланови Цркве Исуса Христа светаца последњих дана су хришћани и верују у оно што је Исус у Библији поучавао о покајању. Наставите да читате како бисте сазнали више о томе зашто мормони верују да је покајање важно за све нас.
Шта Нови завет поучава о покајању?
Кад је Исус Христ био на земљи, испричао је параболу о покајању. У тој параболи, један фарисеј, самоправедни верски вођа, и цариник, презрени скупљач пореза, молили су се у храму. Фарисеј је сматрао да нема разлога да се каје. Рекао је: „Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник. Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам” (Лука 18:11-12). Цариник се, с друге стране, понизно помолио: „Боже! Милостив буди мени грешноме” (Лука 18:13). Исус је поучио да ће раскајани цариник, а не фарисеј, бити оправдан. Исус је поучио да „сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се” (Лука 18:14).
Ова парабола лепо описује Спаситељева новозаветна учења о покајању. Друштво у ком је Исус живео мерило је праведност послушношћу Мојсијевом закону, верском коду који се базирао на спољашње представљање (видети Larry Y. Wilson, “The Savior’s Message of Repentance,” Ensign, феб. 2016, стр. 48). Али када је Исус дошао, поучио је вишем закону који је истицао важност наше мотивације и жеље наших срца. Исус је поучио да покајање има више везе са променом наших срца него са оним што је видљиво споља. Поучио је да се сви морамо мењати и напредовати - сви се морамо покајати да бисмо били прихватљиви за Бога.
Шта Мормони верују у вези са покајањем?
Као хришћани, мормони верују да је покајање исто толико важно данас као што је било у време када је Исус Христ живео на Земљи. Старешина Лари Ј. Вилсон, мормонски вођа, поучио је: „Морамо стално радити на унутрашњој промени која потиче од препознавања да смо и ми - сви ми - грешници. Чинећи тако, понизност улази у срца и умове у довољној мери да би омогућила даље покајање” („The Savior’s Message of Repentance,” стр. 50).
Да бисмо се заиста покајали и променили, мормони верују да треба с времена на време да проценимо у којим областима можемо да се побољшамо. Старешина Вилсон је предложио да се периодично запитамо: „Да ли сам нестрпљив, негативан, уплашен, критичан, себичан, манипулативан, лакомислен, пожудан, циничан или лењ?” („The Savior’s Message of Repentance,” стр. 51). Процена сопствених слабости на овај начин може изгледати застрашујућа или тешка. Али не треба да се плашимо - мисао коју можемо променити је сама по себи нада.
Мормони не верују да морамо сами превладати своје недостатке. Заиста, као хришћани, мормони верују да трајне промене и раст нису могући без помоћи Исуса Христа. Мормони верују у Христово обећање забележено у Новом завету: „Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим” (видети 2. Коринћанима 12:7-10; такође видети Eтер 12:27).
Да ли мормони верују у пакао?
И Библија и Мормонова књига говоре о томр да они који се не покају трпе болове паклене: „Да, смрт ће их шчепати, и пакао. . . . . и [сви] што они зграбе морају стати пред престо Божји, и биће им суђено по делима њиховим, одакле морају поћи на место за њих припремљено, и то у језеро огњено и сумпорно, које је мучење бескрајно” (2. Нефи 28:23; такође видети Maтеј 10:28).
Мормони верују да се појам пакао може односити на два различита места: прво, привремено место чекања гдје су духови оних који „умреше у својим гресима” иду да сазнају више о Исусу Христу и чекају на васкрсење (видети УИЗ 138:32); и друго, место названо крајња тама, место где пребивају Сотона и његови анђели (видети Одани вери [2004], стр. 81). Мормони верују да је веома мали број људи довољно зао да буде осуђен на крајњу таму.
Као хришћани, мормони се радују нашем Откупитељу, Исусу Христу, који је својим помирењем и васкрсењем победио и смрт и пакао. Мормони су захвални на томе што је Исус Христ омогућио свима да се мењамо, напредујемо и вратимо нашем Оцу на небу ако се покајемо. Да бисте сазнали више о Исусу Христу, нашем Спаситељу, посетите mormon.org.
